"Ne zaboravi me" - Završena

84 deo

Ja:Ne izgovaraj šta god si htela, moguće da neće doći zbog straha od tebe.
Nevoljno klimne glavom i namršteno počne cupkati nogom u mestu ne odaljavajući se od mene.
I:Loše je to što ima i video pored pisma. Ko zna, možda su napravili kopije...
Sumnjičavo prigovara i gleda me u oči.
Ja:Sumnjam, čovek je zvučao uplašeno, i kao da ne želi to u svojoj blizini pa... ako i postoje kopije - doneće ih.
Pričao sam napamet, nisam imao pojma da li će to zaista uraditi, samo sam je tešio.
Moj POV
Tri sata. Čekamo već pišljivih tri sata.
Ja:Gde je?!
Taman što upitam, vidim da se prema nama sporo kreće stariji čovek u kasnim 60im godinama, u rukama držeći crnu kožnu torbu. Najverovatnije je tu video. Na kaseti, kameri, telefonu... na čemu je već snimljeno...
Bela kratka brada je odavala utisak nekoga ko bi trebao da mi bude zakleti neprijatelj, a gledao me je uplašeno sve do trenutka kada se zagledao u moj levi obraz. Predpostavljam da je gledao u potkožni mladež po kome sam bila poznata. Imao je isti takav, na bukvalno istom mestu, prema levom uhu. Nemoguće... Zašto bi Šef poslao svog oca ovamo...?
X:Ti si...Ingvild?
Osetim Milošev zbunjeni pogled na sebi pa potvrdno klimnem glavom.
M:Skrati priču, daj nam to i idi.
Približi se još, a ovaj izvuče nož iz pojasa gledavši u torbu.
M:Otvori.
Ja:Miloše, idi unutra. Ja ću ovo...
Uzmem torbu iz ruke ovog starca i tada shvatim da nosi zlatni prsten.
M:Nemoj da ga...ubiješ...
Odalji se od nas pa ja preskočim kapiju kada primetim da me se starac više ne plaši. Ili samo zadržava takav izraz lica.
Ja:Ti si njegov otac zar ne?
X:Ja sam Han. A ti si njegova starija ćerka. Drago mi je da te upoznajem Ingvild.
Pruža ruku suznih očiju, i tada shvatim da je moj dragi tata krio mene od njega. Od rođenja sam bila lišena sve porodične pažnje, kad me majka nije želela, zašto bi otac čoveka koji me drži kod sebe da mu ne bih pravila veće probleme i otišla da radim za nekog od njegovih najgorih neprijatelja.