"Ne zaboravi me" - Završena

36 deo

Zabezeknem se kad pomene tu gljivu i odmahnem glavom bacivši zakočen pištolj na njegov sto i krenem na vrata.
Ja:Jebe mi se. Nije moja grupa više, ja je ne vodim, vodi je tvoj dragi Miloš.
Zalupim vratima i čujem da razbija stvari. Budalo... misliš da meni praviš probleme a bićeš svedok smrti svoje ćerke. Mrzećeš me još više. Uništiću te.
Nasmejem se zlobno i izađem iz rupe u kojoj se nalazio moj otac.
[...] Zalupim ulaznim vratima i izujem patike.
Ja:Stigla sam.
Kažem i primetim da nema nikog u kući. Otišli su na trening? Ali danas nemamo trening...?
Čula sam korake iza sebe i iz predostrožnosti sam izvadila džepni nož iz trenerke i okrenula se prebrzo. Pre nego što uspem da prislonim nož uz vrat osobe koja se šunjala iza mene, moja ruka biva uhvaćena. Fak. Podignem glavu i shvatim da to nije mogao biti niko drugi do Miloš. Samo mi on fali, i njegove pretnje. Još treba da me izriba zbog onog od sinoć.
M:Gde si bila?
Ćutim. Pokušavam da smislim laž koja može da se "usvoji" ali sam sigurna da je proverio sve likove i likuše kod kojih sam mogla da odem.
Ja:Privatno.
Odgovorim jednostavno pa se onda setim da pričam s Milošem, kome, zamisli, ne moram da polažem račune. Otrgnem se iz njegovog stiska te prekrstimo ruke preko grudi u isto vreme.
Ja:Šta to tebe briga uostalom. Nisi mi mama.
M:Mogao bih da ti budem tata.
Drsko mu odbrusim što shvati kao šalu i ostavi neumesan komentar, kao i uvek. Odjednom ga zamislim u Šefovoj fotelji kako češe jaja i nesvesno se nasmejem. Kada uzvrati osmeh, zbunjen, i podigne obrvu shvatim da mu buljim u lice i brzo ga zaobiđem.
M:Ingvild.
Zaustavi me kada sam došla do stepeništa i okrenem se već pomalo besna. Ma šta pomalo, kiptim od mržnje prema njemu svaki put kad ga vidim ili osetim njegovo prisustvo!
Ja:Šta?!!
Priđe mi i izvadi pištolj koji je trebao da pripada njemu kao glavnom članu grupe.