"Ne zaboravi me" - Završena

65 deo

Dođavola, osećam se kao zaljubljena klinka u pubertetu koja čeka svog klošara.
Odvoji se od mene, primetim da su mi hormoni proradili tek kada Ingvild pogleda TAMO.
I:Tako brzo?
Slegnem ramenima i dalje ne shvatajući njen potez. Približi mi se opet i pogleda me kroz trepavice.
I:Pridobila sam te jednim poljupcem, šta misliš, kako mi ide dominacija nad tobom?
Mrtvi izraz lica poprimim te mi ne bude svejedno uopšte. Prođem pored nje drsko i "odvalim" joj rame svojom rukom te izađem napolje.
Ja:Večeras me čekaj u svojoj kući, biće gadno ako te ne nađem tamo.
Moj POV
Znala sam da će to da uradi. Nervozno prođem rukom kroz kosu i zamrsim je te pružim srednji prst kada stanem na vrata i počnem da se derem kao odbegla sa psihijatrije.
Ja:PEDERČINO!!!
[...] Vraćamo se kući. Sedim u uglu prikolice ove krntije. Imam osećaj da svi u kombiju osećaju moju negativnu energiju kako se kreće po vazduhu i sve ih davi.
B:Šefice, molio bih da sklonite ovu auru od mene... plašim se jako.
Bojan pokuša da me nasmeje ali sve što dobije je moj mrtvi pogled. Zaledi se i okrene glavu na drugu stranu.
Da li je to zaista tačno?
Volim da budem dominantna i zato se ne slažem sa većinom ljudi oko sebe?
Ali ostali me se bez obzira na to boje, zato me i poštuju. To je do Miloša znači...?
Ja:Da li sam ja suviše dominantna osoba? Da li volim da imam punu kontrolu nad svima?
Upitam i dalje jako nervozna, znam da volim da šefujem, ali... da se ne slažem s Milošem samo zato što sam previše dominantna...
G:O vidi, stigli smo.
B:Da, da, izlazite.
Izbegavaju jebeni odgovor...
Miloš POV
H:Ti si bolesnik. Sad će da razmišlja o tome ceo dan i neće biti ni za šta.
Hugo se cepa od smeha a ja ne shvatam ništa. Zašto bi mislila o tome? Samo sam se svađao s njom oko problema sa sklapanjem prijateljstva.