Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 8. deo

~ Osmeh smrti ~
●8.deo●
✦Sofija✦
Od svih ljudi u ovoj zemlji, u ovom gradu, baš je on Adrian. Da li je ovo slučajnost?
Gledam ga kako se u crnom smokingu i crnoj leptir mašni penje kratkim i energičnim koracima na binu.
N: Vidi eno ga onaj frajer od juče..! Još je i naš!
Uzbuđeno mi Nina šapnu, a ja je brzo stišam.
N: Koja slučajnost..!
S: Dobro bre Nina, eto slučajnost, šta sad..
Utišam je nekako, te stegnem zube i pogledam ka njemu kao i svi ostali ljudi. Bože, oči su mu neverovatne! Šta ako me prepozna? Ne daj Bože da me prepozna! I ako me ugleda, neka misli da mu se pričinilo.. Šta je sa mnom odjednom?
A: Thank you all for coming. I'm very happy to see you all here. So enjoy this evening and I hope you'll like it. (Hvala svima što ste došli. Veoma sam srećan što vas vidim ovde. Uživajte u ovoj večeri, nadam se da će vam se svideti.)
Njegov izgovor je bio savršen, kao pravi Amerikanac je zvučao. Ko zna koliko dugo već živi ovde. Ljudi su tapšali, te sam se i ja pridružila, a onda sam se zacrvenela i sve sporije udarala dlanom u dlan.
Gleda u mene. Gleda me pravo u oči, zaključava me pogledom da ne pobegnem.
Odjednom siđe sa bine i jednom rukom skinu leptir mašnu, te krenu prema meni.
N: Da te nije on prepoznao?
S: Izgleda da da...
N: Idem ja po neko piće pa ću vam se pridružiti.
Da Nina, sad me ostavi kad ne treba...
✦Adrian✦
Prepuno je ljudi. Previše za mene. Sreća pa je Filip pored mene i izmotava se kao po običaju. Mada mi i to smeta sad. Ali ipak ću ćutati, inače će se on naduriti i onda mi je još gore.
A: Dobro je, lepo si sređen.
Kažem mu sa blagim osmehom odmeravajući njegovu sivu elegantnu kombinaciju.
F: Nisam ni ja za bacanje.
Xx: Ladies and gentlemen, now our host Adrian Antonović will speak for you. Applause! (Dame i gospodo, sada će vam se domaćin Adrian Antonović predstaviti. Aplauz!)
Menadžer hotela se obrati gostima i najavi me, te krenem ka bini.
Pročistim malo grlo i uzmem mikrofon u ruke gledajući u sve ljude.
A: Thank you all for coming. I'm very happy to see you all here. So enjoy this evening and I hope you'll like it. (Hvala svima što ste došli. Veoma sam srećan što vas vidim ovde. Uživajte u ovoj večeri, nadam se da će vam se svideti.)
Gromoglasan aplauz se odmah začuo u sali iako ga nisam zaslužio zbog tako kratkog govora. Ali nikada mi nije bio važan taj govor, tako da nisam obraćao pažnju na to.
Ali kako sam pogledao jedne oči, aplauz se lagano utišao u mojoj glavi. Te oči i ta kosa. Prepoznao bih je svuda iako sam je samo jednom na tren video. Shvatila je i ona za mene gotovo u istom trenu kad i ja.
Žustro siđem sa bine skidajući onu leptir mašnu koja mi steže grlo i guši me, te se probijem među ljudima do nje kako mi ne bi umakla ovog puta.
Stanem ispred nje gledajući je zapanjeno blago razdvojenih usana. Sve dok nisam došao do nje crvenela se, ali sada deluje smireno.
A: You're here... Who knew that... (Ovde si... Ko bi rekao da...)
S: Ko bi rekao da ćemo se opet sresti?
Upitala me je na srpskom jeziku stvarajući na svom licu prelepi osmeh koji me odmah očarava. Jebote, prvo kosa, pa oči, sad i osmeh! Pa ja nisam normalan..!
S: Sofija.
Osmehnem se i ja široko i uzvratim joj spajajući svoju ruku sa njenom već ispruženom. Njena koža je tako mekana i nežna, a moja počinje da se utopljava svake sekunde sve više.
A: Adrian. Nikad ne bih pomislio da ćemo se ponovo sresti, i to baš na ovakvom mestu.
S: Slučajnost je to..
Promrmlja tiho stavljajući pramen kose iza uha što meni izazove trnce u celom telu. Taj savršeni ženstveni pokret ruke i taj sramežljivi pogled bi svakog muškarca dovelo do ludila.
Ni sam ne znam šta sam hteo da je upitam ali me je neko prekinuo.
Vrisak jedne devojke nam je oboma parao uši.
S: Nina!
Okrete se i krenu brzim korakom ka devojci kratke crvene haljine koja je sve odavala samo ne neku pristojnost.
Mokre haljine besno gleda ni manje ni više nego u Filipa koji ima neki pobednički osmeh.
A: Šta se desilo?
Besno se okrenula prema meni razmazane šminke.
N: Mogao mi da naučiš brata da se ponaša pristojno. Celu haljinu mi je upropastio jer ne zna čašu da drži.
Prekorno pogledam u Filipa kome je ovo sve smešno izgleda.
A: Žao mi je i u njegovo ime...
N: Idemo Sofija!
Uze nju za ruku i krenuše prema izlazu, a ja tek tada shvatim da opet nisam uzeo njen broj.
A: Zbog tebe nisam uzeo broj!
F: Nisam ja kriv što si ti smotan!