Osmeh smrti - 118. deo

61 3 0
                                    

~ Osmeh smrti ~
●118.deo●
✦Sofija✦
A: Sofija...
Stezao je zube dok sam vrhom nosa klizila niz njegov vrat.
A: Ljubavi, u petom mesecu trudnoće si, ne možemo..
S: Ne budi kao Filip, pa šta ako sam trudna..?
A: Sofija zaboga...
Osmehnem se u mraku, pa ga odgurnem do zida i počnem da skidam njegovu kravatu.
A: Možemo tek posle porođaja, i ti to znaš.
Trudio se da se suzdrži ali se nije odupirao poljupcima.
S: Daaj... prva bračna noć nam je.. malo se opusti...
Zagrizem mu vrat, pa on konačno popusti uzimajući me u naručje, te me spusti na krevet da legnem. Ispod venčanice je rukama prešao rukama preko mojih nogu sve do štikli koje je nežno otkopčao i skinuo.
A: Znaš da sam ti ovako skinuo cipele onu noć kad si bila pijana u mom stanu?
S: Lepo je videti da tako zavodljivo znaš da ih skineš..
Zagrizla sam donju usnu gledajući ga kako skida košulju dok ležim. Sa odećom i bez nje je bio najprivlačniji muškarac u gradu.
Nadvio se iznad mene i gricnuo moje usne. On se skoro skroz svukao a ja sam još uvek bila u venčanici. Ispod mojih leđa je našao šnir i povukao ga, pa mi je skinuo bretele sa ramena, skroz skidajući venčanicu sa mog tela.
S: Hajde..
A: Sofija, ne možemo...
S: Ali želim te...
A: I ja tebe silno želim..
S: Hajde onda..
Nesigurno me je pogledao pa se rukom spustio preko mog stomaka do mog veša. Osmehnem se kad osetim kako ih vuče za rub, pa mu uhvatim ruku.
S: Ne večeras ljubavi.
A: A?
S: Ne smemo tokom trudnoće.
A: Pre samo nekoliko sekundi si me molila..!
Osmehnem se zločesto, pa je njemu u trenu sinulo šta sam uradila.
A: Prevarila si me..!
S: Kako to?
A: Napalila si me i sad me ostavljaš u mukama!
S: A nemoj tako, ipak me mnogo voliš..
Izbacim donju usnu kroz detinjast osmeh, pa se on u muci nasmeje i baci pored mene na krevet.
A: Ne mogu da verujem da si me prešla..!
Nasmejem se gledajući ga sa strane, te on postavi ruku preko mog stomaka milujući ga.
S: A rekao si da nećemo biti kao Nina i Filip prve bračne noći.
A: Izgleda da sam pogrešio. Ipak sada čekamo bebu.
Sa tako nežnim pogledom je gledao u moj stomak mazeći ga. Nekad bi mi se učinilo da se on više raduje bebi nego ja.
S: Volela bih da je i Dea mogla da bude na venčanju..
Spustim pogled pa postavim ruku preko Adrianove. Nisam uspela da je spasem, umrla je gledajući u mene..
A: Znaš da nisi mogla ništa da uradiš da je spasiš, zar ne?
S: Znam. Samo... nije trebalo tako da se desi... Mogla sam to da budem i ja..!
A: Sofija, da se to tebi desilo ne bih mogao da živim tako sam. Ne bih mogao da živim sa tim da te više nikad neću videti. Da te nisam te večeri našao, ne bi ni ove bebe bilo.
Spustio se do mog stomaka i poljubio ga, te spojio čelo sa mojim stomakom.
S: Au!
A: Šta?
S: Udarila me je odjednom na tri mesta..!
A: Biće snažna beba na mene. Tatina princeza..!
S: Sutra ćemo saznati pol. Šta ćeš ako je muško?
A: Nema veze, i dalje je moje dete.

Osmeh smrti [ZAVRŠENA]Dove le storie prendono vita. Scoprilo ora