~ Osmeh smrti ~
●121.deo●
✦Adrian✦
A: Nešto nije u redu?
Zabrinuto je upitam već za nijansu smanjujući osmeh na licu. Blago sam mazio Sofijinu ruku očekujući doktorkin odgovor.
Xx: Ultrazvuk se ne poklapa sa izveštajima.
S: Je li beba zdrava?
Sofija je žustro uzdigla glavu gledajući čas u mene čas u doktorku uplašeno.
A: Ššš...
Prošaputam ljubeći joj ruku kako bih je donekle smirio, a i sam sam uznemiren.
Xx: Da, zdrave su sve tri bebe.
A: M-Molim..? Tri... tri bebe?!
Xx: Da, tri. Izgleda da starija koleginica, Vaša doktorka, nije dobro obavljala preglede.
S: Vi se šalite, zar ne? Nemoguće da nosim trojke..!
Xx: I po veličini stomaka i po trenutnom ultrazvuku nosite tri zdrave devojčice.
Osmehnula se brisajući Sofijin stomak od gela, pa smo se Sofija i ja u čudu pogledali. Nismo se ni osmehnuli od iznenađenja i šoka, ostali smo bez reči u trenu da nismo ni čuli da treba da izađemo iz ordinacije.
Tokom celog puta ka kući smo izgovorili par reči i to jedva, ali smo zato pozvali Ninu i Filipa da dođu kod nas kako bismo im rekli šta smo saznali.
Uđosmo u kuću, te ja izdahnem.
A: Ljubavi...
Nije se osvrtala niti je progovorila išta, već je sporim koracima hodala po dnevnoj sobi.
A: Sofija?
Zabrinuto je dozovem pa se ona okrene prema meni lomeći prste gledajući me usplahireno.
A: Ljubavi, šta ti je?
S: Adriane, imaćemo njih tri. Trebaće nam tri kreveca, troje kolica, flašice, nosiljke, pelene...
A: Hej hej hej...!
Priđem joj brzo pa nežno skupim obrve hvatajući je za obraze.
A: Kupićemo i obezbedićemo sve, to nije nikakav problem.
S: Ali troje dece..! I to odjednom!
A: Znam..!
Nasmejem se glasnije držeći je sada oko struka, te joj pređem preko stomaka.
A: Pa tri ćerke ćemo imati..!
Sad se i ona konačno nasmešila pa me zagrlila.
A: Što si se tako uplašila?
S: Zar ti nisi?
A: Jesam, ali sam čuo smeh naše tri devojčice u glavi, pa me je taj strah prošao odmah.
Nakrivi glavu sa iskrom u očima, pa se sagnem do njenih usana i dotaknem ih svojima. Naše ćerke moraju znati da su voljene od prvog trena.
F: Khm, prekidamo nešto?
Okrenem se pa ugledamo Filipa i Ninu sa Krisom na vratima kako nas posmatraju jedno iza drugog.
N: Zvonili smo ali nas niste čuli izgleda...
S: Uđite..
Smestili su se na sofu, željno očekujući da im kažemo pol deteta.
F: I? Jel muško ili žensko?
N: Bitno je da je zdravo dete, Filipe..
A: Zdrave su sve tri devojčice.
Raširili su oči i izbezumili se u nas dvoje neprestano trepćući dok smo se Sofija i ja smeškali.
F: I mene si zajeb'o!
Posle par trenutaka je šokirano izjavio na šta svi prasnemo u smeh.
N: Čekajte, ozbiljni ste?
S: Da, imaćemo tri ćerke..
A: Dobićeš tri seke..!
Priđem Krisu i podignem ga visoko bacajući ga blago dok se sobom širio njegov kikot. Premali si da bi bilo šta znao sada, ali za godinu dana ćeš sve shvatiti i čuvaćeš svoje mlađe sestre.
YOU ARE READING
Osmeh smrti [ZAVRŠENA]
RomanceNakon smrti njene majke, Sofija odlazi u Njujork kako bi ispunila njenu želju da svoju ćerku vidi poput uspešnog modela. Sofiji to nije bila životna želja ali nakon njene smrti to zapravo i vidi kao cilj. Odlazi kod Nine, njene rođake koja već godin...