Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 77. deo

~ Osmeh smrti ~
●77.deo●
✦Filip✦
Kako je lepa..! Tačno bih je, da nema nikoga ovde, uzeo u naručje i pobegao što dalje odavde na neko povučeno i mirno mesto, ne bi me bilo briga ni za venčanje.
Matičar: Možemo li početi?
Oboje se u isto vreme osmehnemo jedno drugome i potvrdno klimnemo glavom.
Matičar: Okupili smo se ovde povodom sklapanja braka dvoje ovde prisutnih mladih ljudi.
Pročistio je grlo, pa nastavio dalje.
Matičar: Da li Vi, Filipe Antonoviću, svojom voljom uzimate ovde prisutnu Ninu Knežević?
Pogledam u nju dok joj držim vlažnu i hladnu ruku, pa se osmehnem.
F: Da!
Viknem glasno da svi čuju, a najradije bih vikao još jače da ceo Njujork čuje. Poludeo sam pored ove malene...
Matičar: Da li Vi, Nina Knežević, svojom voljom uzimate ovde prisutnog Filipa Antonovića?
Pogledala me je sa smeškom ispod oka kao da je u glavi isplanirala da mi napakosti nešto, ali znam da neće reći ne.
N: Da!
Vikne i ona glasno, pa meni ipak spadne neki kamen sa srca. Ko zna na šta je ona sve spremna..
Matičar: Prstenje molim.
Adrian nam priđe i iz sakoa izvadi bakarno prstenje koje ja prvo stavim Nini, a zatim i ona meni.
Matičar: Kumovi se takođe slažu?
I Adrian i Sofija su odmah potvrdili jer se videlo na našim licima da smo bili nestrpljivi.
Matičar: Pošto niko nema ništa protiv ovog braka, proglašavam vas mužem i ženom. Možeš poljubiti mladu..
Sa osmehom je izgovorio gledajući u mene, te Ninu strasno poljubim dok su svi u dvorani aplaudirali. Ljudi iz Ninine firme koji su došli su razumeli srpski pa su nas sa ushićenjem gledali. Do ovog trenutka su sve bili poljupci momka i devojke, a od sada će biti poljupci muža i žene.
A: Brate, sad da se opametiš još više i da je čuvaš. Kako Ninu, tako i bebu.
F: Hvala brate i ne brini se.
Zagrlimo se čvrsto kao što su to Nina i Sofija već uradile, pa mi se i Sofija približi.
S: Pa zete.. Čestitam! Budeš li nešto opet zabrljao..
F: Neću ništa.
Pripreti mi prstom na šta je odmah prekinem. Nisam valjda lud da uništim sve ovo što sada imam. Osmehnu mi se pa me kroz zagrljaj potapša po leđima i stane iza Nine.
Uhvatim je za ruku osmehujući se, pa ona u sekundi baci onaj buket ruža iza sebe, pravo u Sofijine ruke.
S: Nina!
N: Ti ideš posle mene i neću da čujem negodovanje. Jel jasno Adriane?
A: Kristalno jasno.
Nasmejem se zajedno sa Ninom, pa krenemo sa svim ostalim ljudima da se pozdravljamo i da prihvatamo čestitke narednih desetak minuta.
A: Malo pažnje molim. Sada će mladenci uživati u svom prvom plesu, a i mi sa njima.
F: Stani!
Viknem glasno i izazovem šaputanje među ljudima. Radosno uzmem Nininu ruku i pomognem joj da se popne na binu sa mnom gde Adrian i dalje zbunjeno stoji sa mikrofonom u ruci. Uzmem taj isti mikrofon pa se obratim svim gostima.
F: Pre nego što započnemo naš prvi ples, imamo jedno iznenađenje za sve. Pre par nedelja smo saznali pol bebe i sa radošću vam govorimo da očekujemo...
N: Dečaka!
Odjednom su svi počeli da zvižde i da aplaudiraju, a ja sam u Nininim očima video male suze. I po prvi put suze radosnice.
F: To je naš sin. Mali Kris Antonović.
Adrian i Sofija su u prvom redu bili čak i srećniji nego mi. Postaće stric i strina.
F: A sada, prvi ples!