Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 69. deo

~ Osmeh smrti ~
●69.deo●
✦Nina✦
Osećala sam se tako zadovoljno i tako iznad nje kad sam je spustila na zemlju. Njen razočaran i besan pogled mi je nagrada.
N: Znači prećutala si mi nešto.. Na šta je to Adrian mislio?
S: Jao Nina sramota me sad..! Svi će to pročitati sutra u novinama!
N: Kaži miii!
Počnem da skakućem pored nje kao malo dete, pa me ona zaustavi stišavajući me.
S: Dobro dobro..! Samo prestani da privlačiš pažnju!
N: Vidi je, opet si ona nesigurna Sofija koja je tek došla u Njujork!
Izdahne pored mene smoreno, pa prođe rukom kroz kosu.
S: Rekla sam ti kako me je Adrian vrlo brzo opustio... pa sam došla na ideju da on i ja napravimo... neke slike...
N: Opa, eksplicitne slike Antonovića i Kneževićke možete dobiti na ovom sajtu!
Već sam počela da smišljam razne naslove koji bi odmah privukli ljude, a ona se smeškala.
N: Imaš li već neke?
S: Bože ne..
N: Pa što niste to odradili na Havajima?!
S: Pa nije bilo prilike...
Izdahnem razočarano, pa se zagledam u kamion ispred naše kuće.
N: Šta je bre ovo..?
Upitam bezveze kao da će mi Sofija reći kad ni ona ne zna, pa požurim ka dvorištu.
Ljudi su iznosili ogromnu crvenu garnituru, a moja stara bela sofa je izbačena napolje.
N: I think you've made a mistake... (Mislim da ste pogrešili...)
Pokušam da ih zaustavim sa nameštajem ali me uopšte nisu konstatovali.
F: Hej malena!
Okrenem se i ugledam Filipa na vratima kako mi maše.
N: Šta..?
Zbunjeno skupim obrve gledajući naizmenično njega i ljude koji unose garnituru. Sofija je takođe u čudu gledala pored mene, te nam Filip priđe.
F: Ne ide ti baš bela sofa kad u spavaćoj sobi imaš sve crveno, zar ne?
Upita me sa smeškom i namignu, pa se i ja osmehnem. Promenio je sofu zbog onog što se desilo...
F: Sofija, možeš li ti..?
S: Ja ću se pobrinuti za njih, uživajte.
Zagrlim ga čvrsto dok je Sofija ulazila u kuću ostavljajući nas dvoje same.
N: Hvala ti...
F: Sve za tebe malena...
Šapne tiho u mojoj kosi uzvraćajući zagrljaj istom snagom kao i ja.
Xx: We're done! (Gotovi smo!)
Odvojimo se jedno od drugog da bi Filip platio ljudima, pa me povuče ka stepeništu.
Sednemo jedno do drugog i zagledamo se ispred sebe.
F: Provela si noć sama, kako je bilo?
N: Nisam bila sama.
Pogledao me je sa izdignutom obrvom vidno ljubomoran, pa ja prasnem u smeh.
N: Sofija je bila tu, budalo..!
Osmehne se i on sa olakšanjem, te ja shvatim da je njemu ipak možda malo stalo do mene. Šta ja lupam "malo"? Dečko mi je kupio garnituru!
N: Ali bolje se osećam, nekako... Ratobornije. Snažnije.
F: Jel to samo na rečima ili i u krevetu?
Osmehne se šmekerski, te prevrnem očima.
F: Dobro dobro, o'ladiću.
Kaže tiho, pa mi se približi i nežno me poljubi.
F: Da vidimo kako izgleda?
Klimnem glavom, pa ustanemo i uđemo pravo u dnevnu sobu, a ta crvena garnitura sija u sredini sobe. Tako vatreno i moćno izgleda, baš onako kako se ja posle svega trenutno osećam.
S: E lepo se uklopila!
N: Da.
Postavim ruke na bokove i osmehnem se gledajući je, a zatim osetim kako mi obrazi gore kada tihe reči čujem pored mog uha.
F: Novi nameštaj mora da se isproba što pre...