Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 93. deo

~ Osmeh smrti ~
●93.deo●
✻VEČE✻
✦Nina✦
N: Dobro sam, zaista. Mogu sama.
Prepirem se sa Filipom otkako smo danas došli iz bolnice. Ako sam imala napad, ne znači da sam poludela i da ne mogu sama da ustanem iz kreveta.
F: Ti treba da odmaraš, mogao sam i ja da sredim te stvari na komodi. Pred porođaj se moraš odmoriti..!
Gunđao je neprestano dok sam ja pakovala sitnice po komodi. Najednom u fioci ugledam zgužvani papir, pa ga uzmem i otvorim. Pismo od Ivane u kome me je nagrdila.
"Nina, draga moja. Pretpostavljam da dobro vodiš tu moju firmu koju sam ti ostavila. Nisi valjda i u tome loša? Verovatno ni momka još nemaš, uvek si govorila da ti on ne treba. Tako je, šta će ti, ti bi se bolje snašla na poslu nego u vezi ili braku."
Suze su mi se ponovo nakupile u očima čitajući te njene reči koje sada nemaju smisla. Vodila sam dobro firmu, nemam momka ali imam muža, a uskoro mi stiže i sin. Dobila sam više nego što sam očekivala.
F: Predivna si..
Šapne mi Filip na uho dok me je grlio sa leđa, pa se nasmešim.
N: Uspela sam, zar ne?
Zamahnem pismom u vazduhu misleći na sve te uvrede i poniženja, pa osetim kako Filip duboko udiše moj miris.
F: Nisi uspela, već si razvalila!
N: Kad ćeš ti mene da razvališ?
Izazovno ga upitam stavljajući pismo u tašnu, pa se okrenem ka njemu grleći ga oko vrata.
F: Polako malena, možda naš sin neće želeti da te deli.
Prevrnem očima pa ga poljubim, te zajedno legnemo u krevet.
✦Adrian✦
Sa rukama u džepovima jakne siđem polako do obale jezera pa vidim već majstore kako završavaju sa pakovanjem svojih alata.
Iza njih ugledam omanju drvenu kućicu koja je pre samo 4 meseca bila tek na početku gradnje.
Xx: We're all done. (Gotovi smo.)
Blago klimnem glavom pa izvadim novčanik i platim njihov rad, te se oni pokupe i ubrzo nestanu iz okoline. Nakrivim glavu pa mi nemili osmeh zaigra na licu, te uđem polako u kućicu.
Iz dnevne sobe se prostirao pogled na omanje dvorište, a odmah ispred dvorišta i pogled na skoro celo jezero. Bili smo blizu mesta gde smo prvi put priznali jedno drugom šta osećamo, ovde je Sofija želela da uložimo novac. To je bila neka njena želja koju je želela da ispuni.
●FLASHBACK●
Razigrano uđe među prostor koji još uvek nije imao kroz pa se zavrtela par krugova unutra.
S: Ovde ćemo malu dnevnu sobu i mora da ima pogled na jezero. Tačnije, na mesto gde smo se prvi put poljubili. A ovde u dvorištu, postavićemo leti drveni sto i tu ćemo svakodnevno ručati. Ja ću spremati ručak, a ti ćeš da izađeš sav mokar iz vode gladnog stomaka.
A: Ti si već sve osmislila?
Približim joj se pa nam isprepletem prste i spojim čela, te joj gricnem vrat.
A: A ja tako mokar izazovem da ti postaneš mokra...
S: Adriane, majstori su okolo..
A: Pa šta?
Začujem njen mali kikot, pa je pogledam u njene prodorne plave oči.
A: Mnogo te volim..
S: I ja tebe mnogo volim..
●END OF FLASHBACK●
Prodrmam glavom, te obrišem suzu sa obraza. Sve je popunjeno kako treba, svaki deo nameštaja je tačno u milimetar postavljen, vaze su popunjene cvećem, čak su i jastučići uredno postavljeni na sofi.
A: Samo tebe nema ljubavi... ti nedostaješ samo.
Prođem rukom kroz kosu, pa izdahnem.
A: Moraš doći u naše novo gnezdo. Ne zanima me gde si, ali moraš mi se vratiti.