Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 36. deo

~ Osmeh smrti ~
●36.deo●
✻JUTRO✻
✦Sofija✦
S: Trebala sam kolica da dovezem.
N: Mogu da hodam, dobro sam.
Pridržavam je ipak pod ruku dok hodamo niz hodnik ka izlazu iz bolnice.
Uzmem telefon da pozovem taksi jer ne možemo peške kući, ali me truba nekog od automobila zaustavi u tome.
Zbunjeno podignem pogled i ugledam Filipa kako izlazi iz jednog auta.
F: Adrian mi je rekao da ćeš ti zakasniti na posao, tako da moram da vas povezem.
N: Imamo i taksi, druškane.
F: Ne diži sebe u nebesa, Adrian me je zamolio, inače ne bih došao.
N: Idi ti Sofija, ja ću taksijem.
S: Nina..!
Gurnem je blago laktom na šta prevrne očima i uđemo u auto.
S: Vas dvojica imate i auto?
F: Nemamo, Adrian pravi problem oko toga, zapeo je motor pa motor!
Šalio se sa nama, a Nina je ostala ozbiljna, ali ipak ga gledala u retrovizor.
Osmehnem se kada sklonim pogled u stranu, ali vrisnem kada Filip naglo zakoči.
N: Vidiš, zato vam ne treba auto! Ti ne znaš ni da voziš!
Primetim da se zaustavio ispred moje agencije, te prebacim torbicu na rame.
Krenem da ga upitam šta će biti sa Ninom, ali me preduhitri.
F: Ja ću odvesti babarogu kući, idi ti.
N: Ko je bre babaroga?!
Vraćamo se na staro izgleda. Nasmejem se i izađem iz auta te uđem u firmu dok sam ih čula kako se udaljavaju.
Tiho pozdravim ekipu jer je u toku bilo drugo slikanje, te produžim ka svlačionici. Uhvatim se za kvaku, ali me nečija ruka oko struka snažno povuče i zatvori u drugu sobu.
S: What the hell?! (Koji đavo?!)
Udarim leđima u vrata koja su se pre sekundu zatvorila, te otvorim oči i vidim pomalo zadihanog Adriana.
A: Ne psuj.
Izgovori brzo i spoji nam usne dok rukama šeta po mom struku i leđima.
S: Zamalo sam umrla..
A: Sad ćeš umreti od poljubaca...
Sjuri se ponovo ka mojim usnama ostavljajući me bez daha. Pokušala sam da se izvučem iz njegovih ruku ali mi on to nikako nije dozvoljavao.
S: Imam slikanje...
A: Nemaš... Moja si...
Promrmlja mi na usnama, te mu zagrizem donju usnu na šta me pogleda sa jednom podignutom obrvom.
A: Mnogo si se ti opustila..
S: Zar nisi to hteo?
A: Mhm...
Spusti se do mog vrata, te začujemo kucanje na vratima i naglo se odvojimo jedno od drugog.
Vrata se otvore i ugledamo g. Pejovića na njima. Pogledao je u moju majicu, te i ja pogledam u nju. Adrian ju je tokom poljupca zavrnuo. Namestim je brzo, te postiđeno vratim pogled na g. Pejovića.
K: Prekidam nešto?
S: Ne..
A: Malo.
S: Adriane..
Šapnem mu tiho, ali on za to ne mari.
K: Svakako drago mi je zbog vas dvoje. Vidi se i na slikama kako izgledate. I taj vaš pogled koji uputite međusobno...
Zamislio se, a Adrian i ja se pogledamo.
K: Uglavnom, upravo su me pozvali iz modne kuće sa kojom smo pre par dana potpisali ugovor. Žele vas sutra kod njih u studiju na nekom posebnom slikanju. Ne znam o čemu je reč, ali sigurno je nešto spektakularno!
Mahne rukama opčinjeno ispred nas, te nestade iz svlačionice.
Adrian priđe vratima i zatvori ih sporo, a zatim se okrene prema meni.
A: A sada..
Uhvati me za zadnjicu i podigne sa zemlje, te se ja nekako zadržim za njegova ramena.
A: Gde smo ono stali?