Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 41. deo

~ Osmeh smrti ~
●41.deo●
✻PONEDELJAK UJUTRU✻
✦Sofija✦
Noćas nisam ni spavala od svega što je Filip ispričao za Ninu. Ali sve što je govorio imalo je smisla. Čak se i prema meni različito ponašala.
Skupim usne nervozno prolazeći rukom kroz kosu, te se obujem kod vrata. Zagledam se u papire na stolu pored i zabrinuto skupim obrve, a zatim začujem Ninine korake. Ugledam je sanjivu kako izlazi iz hodnika, te me pozdravi tako što klimne glavom.
Priđem joj brzo i počnem da lomim svoje prste.
S: Spavala si dobro? Doručak imaš, a možeš i da ne ideš na posao danas...
N: Sofija.
Prekine me i pogleda me očima punim tuge ali i borbe.
N: Živim već 12 godina sa tim užasom u glavi. Kako sam do sad izdržala, tako ću i od sada.
S: Kako si znala...?
N: Naravno da je Filip ispričao.
S: Šta se desilo... u sobi?
Pogledam je sa smeškom, te mi ona ironično uzvrati pogled.
N: Ništa posebno, idiot me je poljubio pa sam mu udarila šamar.
S: Bila sam ispred vrata, šamar se nije čuo.
Postavim ruke na bokove i upitno podignem obrve na šta ona uzdahne i prevrne očima.
N: Dobro, nisam se opirala, uzvraćala sam poljupce. Srećna?
S: Itekako.
Osmehnem joj se, te sa stola uzmem one papire i pružim ih njoj.
S: Noćas sam malo istraživala. Bipolarni poremećaj može da izgleda...
N: Znam šta je i znam kako izgleda i znam uzrok tog poremećaja.
S: Našla sam kontakte lekara...
N: I kod njih sam bila.
S: Hoćeš li me jednom u životu saslušati kad želim da ti pomognem?!
Povisim ton čime je povredim, te nastavim.
S: U redu, shvatam da si se do sada sama sa tim borila, ali bar pročitaj ovo.
Pružim joj papire, te ona prevrnu očima i uzme ih.
N: Pročitaću, napasti jedna. Idi na posao. Ili bolje kod Adriana..!
Namigne mi, a ja se spetljam.
S: Zašto bih... mislim, radimo zajedno.. i zajedno smo..
N: Pa kad ste već zajedno mogla bi da ga probaš.
S: Jao Nina bre..!
Odmahnem rukom na šta se obe nasmejemo, te izađem iz kuće i krenem ka Adrianu. Sretnemo se na pola puta, gde se zaustavi svojim motorom ispred mene.
S: Opet ćemo motorom?
A: Ni dobro jutro, a ni poljubac nisam dobio.
Progunđa mi slatko, te mu otisnem blagi poljubac na usne.
S: Dobro jutro..
A: Penji se.
Stavim kacigu i popnem se iza njega, te krenemo ka našem trenutno novom poslu, ka modnoj kući.
✦Nina✦
Obučem se na brzinu ispred svog plakara, te pogledam u skroz gornju fioku koja godinama nije otvarana.
Progutam knedlu i popenjem se na stolicu, te je nevoljno ali i sa znatiželjom otvorim.
Ugledam prašnjavog malog medu i oči minse napune suzama. Podseća me na najbolju i na najgoru osobu u mom životu.
Otac je uzeo tog medvedića još kad sam bila beba, a tog istog medvedića sam ja držala dok me je očuh silovao.
Osetim kako će mi suze poći, te počnem rukama da mašem ka očima.
N: Ne Nina, taman si šminku sredila..!
Zatvorim fioku i siđem sa stolice, te uzmem svoje lekove sa stola i Sofijine papire.
Cele noći je istraživala sve ono što ja već znam. Ali hajde, bar da joj se odužim pa ću pročitati.
Spakujem sve u tašnu i brzo izađem iz kuće pozivajući taksi.
Stignem do firme i zabacim kosu unazad na ulazu ponašajući se kao da juče nisam videla najgoru majku na planeti i pedofilskog očuha. Nije mi ni očuh, već njen "dečko".
Sa ulaza vidim dobro poznata leđa, a zatim ugledam i to lice kada se figura okrenula. Mi o vuku a vuk na prokleta vrata.
I: Nina, kćeri.
N: Šta ćeš ti ovde, majku ti tvoju?!