Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 11. deo

~ Osmeh smrti ~
●11.deo●
✦Adrian✦
Opet. Po treći put je vidim. Kako se ovako slučajno srećemo?
Xx: Look at the camera! (Gledaj u kameru!)
Jedan od fotografa vikne na mene kako bih se vratio slikanju. Blago se osmehnula mojoj smotanosti što je mene još više uzbudilo. Ajde Adriane, ovo ti je posao..! Ali šta ako je ne vidim više? Moram da prekinem slikanje bar na trenutak.
Pogledam na brzinu ka njoj, te se okrenem ka fotografu.
A: Give me one minute. (Daj mi minut.)
S: Završi sa slikanjem, pa ćemo pričati.
Prekine me kada krenem ka njoj, te se široko osmehnem, a ona sedne na slobodnu stolicu posmatrajući me.
Ja, koji nikad nisam imao tremu otkada radim kao model, sada je imam nenormalno. Jer me ona gleda sa strane. Kao neki klinac se osećam.
Konačno završimo sa slikanjem iako vidim nezadovoljstvo na licima fotografa jer nije ispalo kako su oni zamislili. Ustvari, ispalo bi da se Sofija nije pojavila. Sofija...
Pogledam ka njoj, ali je nije bilo na stolici. Počnem unezvereno da se okrećem tražeći je, ali je nigde nema. Pa opet je nestala!
Krenem niz hodnik, te je ugledam kako nosi dve kartonske šolje kafe u ruci.
S: Što si tako zabrinut?
Priđe mi zbunjeno jer ne zna da sam se uspaničio jer sam je izgubio iz vida.
A: Mislio sam da si otišla..
Promrmljam tiho a njoj se ocrta blagi osmeh na tom već rumenom licu.
S: Rekla sam da ću te sačekati.
Izgovori kratko pružajući mi jednu kafu. Sa osmehom olakšanja je uzmem i otpijem malo ali se namrštim jer zaboravim da je vrela. Ugrizem se za opečeni jezik držeći normalan izraz lica, ali kod nje to izgleda ne radi.
S: Vruće, a?
A: Nije.
Bravo Adriane, sad si još ispao glup.
A: Hajde da sednemo ovde.
Vratimo se do studija i sednemo kod malog stočića gde su prethodno bili fotografi i njihova oprema. Sve je prazno i konačno je neki mir oko nas.
A: Treći put se viđamo..
S: Mhm... I to sve slučajno.
Blago klimnem glavom pokušavajući da ne gledam kao balavac non stop u njene oči.
Xx: Sofija!
Opet nas neko prekine. Njena sestra od pre dve večeri.
S: Da Nina?
N: Moramo ići...
Zastane sa govorom gledajući u mene, te ja zbunjeno podignem obrve vrteći kafu u rukama.
N: Kako se ovo dogodilo? Ja sam Nina!
Doskakuta i pruži mi ruku zabacivajući kosu unazad.
A: Adrian.
Uzvratim pozdravom i predstavim se grubim glasom, mnogo grubljim nego što sam se predstavio one večeri Sofiji.
N: Sofija, moramo da idemo, mene su hitno zvali iz firme, a ti ne možeš sama.
A: Odvešću je ja ako Vi žurite.
Uzdignutih obrva su me obe pogledale.
N: Neka, ipak ste Vi stranac za nas!
A: Kako Vi kažete.
Ostanem pribran, te se okrenu i izađe na glavni ulaz, a Sofija ustane i popravi odeću te krenu za njom.
A: Stani! Opet te neću videti.
Pogleda me preko ramena dok joj je plava uvijena kosa lepršali i dodirivali njena leđa preko majice.
S: Viđaćemo se.
Uputi mi još jedan mali osmeh i izađe napolje, a ja ostanem u mestu zbunjen.
F: Batice?!
Trgne me Filipov glas i drmanje za rame.
F: Ako nisi video neko oblo dupe pa si tako zinuo, ja nisam pametan!
A: Kako si ti naporan! Odmah misliš da sam nešto video.
F: Za kim si gledao? Kaži miii!
Kao mali i nezreli dečak cvili da mu kažem.
A: Sofija je bila ovde.
F: Koja sad Sofija?
A: Ona čiju si sestru zalio sokom.
F: Jao nemoj mi reći da je i ta veštica bila ovde!
A: Ako baš želiš da znaš, bila je.
F: Uzeo si broj?
A: Ne.
F: Što sad nisi?! Ovog puta ti nisam smetao!
A: Rekla mi je "Viđaćemo se". Šta to do vraga znači??
F: Aaa Adrian nam se zaljubio!
A: Prestani budalo!