Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 19. deo

~ Osmeh smrti ~
●19.deo●
✦Adrian✦
Skinem odeću sa sebe i obučem svoju, te izađem iz svlačionice i susretnem se sa njenim očima.
Skrene sramežljivo pogled dok popravlja svoju odeću.
A: Znam gde ćemo sad da idemo.
S: M...molim? Ja idem kući..
A: Ne ne, imamo slobodno popodne tako da te vodim na jedno mesto.
S: Ali...
A: Idemo!
Uhvatim je oko struka i privučem sebi tako da ne može da ode od mene, te izađemo iz agencije i sednemo na motor.
Sredina maja je i pakleno je vruće, te odemo ponovo do parka gde smo sedeli juče.
Dođemo opet do iste klupice, te ona sedne na nju a ja stanem ispred nje.
Non stop izbegava moj pogled, a ja razmišljam šta se desilo. Da nije zbog onog poljupca u vrat? Možda joj se nije svidelo? Ili ipak jeste, a misli da sam to morao da uradim?
Nisam to morao da uradim, ali njena koža me je prizivala k sebi. Nisam mogao da joj odolim.
Izujem se i dođem do manjeg jezera, te kročim nogama u njega. Jezero je dubine do pojasa, tako da svako može tu da se osveži tokom leta.
Okrenem se prema Sofiji koja me posmatra dok stojim u vodi pokvašenog šortsa i majice.
A: Dođi!
Viknem joj, te mi ona zbunjeno priđe ali ne uđe u vodu.
S: Ne očekuješ valjda da uđem?
A: Naravno da da.
Odgovorim joj te se polako približim ivici jer sam prethodno bio skoro na sredini jezera.
S: Nema šanse.
Odmahne glavom i okrene se, te ja blago iskočim iz vode hvatajući je za struk, a zatim je povučem u vodu. Od njenog pada voda me poprska, te počnem da se smejem. Posle par trenutaka ispliva na površinu žustro se kretajući prema obali.
S: Budalo, ne znam da plivam!
Uplašena je, te ja odlučim da proverim nešto.
Čučnem, a voda mi dođe skoro do grla, te je ispod vode ponovo uhvatim za struk i privučem sebi. Nema izbora osim da stavi ruke oko mog vrata.
S: Sa razlogom nisam ušla u vodu, a ti me namerno povučeš!
Osmehnem se, te se i njoj razneži pogled. Opušta se u mojim rukama.
Pogleda me pravo u oči, te ponovo zavuče ruku u moju kosu kao danas. Približim se njenom licu i nosevi nam se dodirnu.
S: Šta radiš to..?
A: Ništa...
Promrmljam i postavim ruku na njen obraz, te počnem još više da se približavam njenim usnama.
Samo mi milimetar fali da ih okusim, a ona se odmakne i izađe iz vode davajući mi preko ramena zločest i detinjast smešak. Zašto se sad odmičeš?
Osmehnem se i ja, te pljusnem rukom po površini vode dok ona odlazi ka klupici do svojih stvari.
A: Pa što si prekinula...