Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 47. deo

~ Osmeh smrti ~
●47.deo●
✻RANIJE TE VEČERI✻
✦Filip✦
Eksiram već šestu čašu viskija u kožnoj sofi u zadimljenom kutku noćnog kluba. Mislio sam da će jedino rešenje za Ninu biti da ubijem onog gada. Ali sam odustao jutros od toga. Ne mogu ja njega da tražim. Kao da će se to ponoviti.
Svetla u klubu su se presijavala i pomerala u ritmu muzike, a više ženskih tela nego muških su igrala ispred mojih očiju.
Ispušim malo nargile sa mog stola, te već pripito sklopim oči na kratko. Osetim neku toplu ruku na svojim grudima, te otvorim oči i sa strane ugledam neku devojku koja mi se zavodnički smeška. Nina? Ne, nisam toliko pijan da ne mogu da razaznam ko je to. Definitivno nije ona.
Nešto mi je pričala ali je od muzike, a i od ovog pića nisam čuo. Mada se i nisam trudio da je čujem. Već po pogledu sam znao šta želi, nisu mi trebale njene reči.
Ostavim čašu na stolu i žustro je povučem ka zadnjem izlazu iz kluba. Mračni ćorsokak u koji niko ne dolazi osim kada treba da se baci smeće.
Nije me ni bilo briga ko je ova prosta devojka, morao sam da se opustim. Pribijem je uz hladni zid od cigala i nimalo nežno jednom rukom pocepam njenu tanku majicu koja tanja ne može biti. Druga ruka mi se već našla u njenom uskom šortsu od teksasa.
Govori mi je verovatno da usporim ali je ni ne slušam. Pomalo me i gura od sebe, ali šta si želela to ćeš i dobiti. Sada nema nazad.
Nezasit i besan zbog Nine i svih sranja koja se dešavaju ni ne razmišljam pribrano. Još više se pribijem uz nju ne dajući joj ni jednu jedinu mogućnost ni šansu da mi pobegne. Svom površinom tela sam uz nju ali i u njoj iako se i nisam baš prijatno osećao jer me ona guma oko mog druga steže i stvara mi nervozu.
I buni se i prija joj. Po njenim ubrzanim uzdasima se to oseća. Blizu mog vrata je i ostavlja poljupce i ugrize tu.
Odjednom mi se zgadila njena pojava i ponašanje, te se odmah odmaknem od nje i zakopčam šlic. Zamahnula je upitno rukama u vazduhu, a ja se bez reči okrenem i krenem niz ulicu.
✻SADAŠNJOST✻
✦Nina✦
N: Koja kurva je ovo napravila?!
F: Odakle ti to da je kurva?
Hladno mi odgovorim pitanjem, a meni raste bes.
N: Govori smesta.
Mirno procedim kroz zube iako bih ga najradije zadavila istog momenta.
F: Šta me ispituješ bre? Imam pravo da ja radim šta hoću!
N: Šta je ono sinoć bilo?! Šta je ono prokleto jutros bilo?!
F: Ne znam šta si ti mislila, ali ako si mislila da je nešto više gadno si se prešla. Šta hoćeš da ti kažem, da sam pojebao neku? Jesam! Upravo sam od nje došao! Šta ćeš sad?!
Sa nekim razočarenjem ga gledam, a suze samo što mi ne krenu.
U sekundi mu se približim i iz sve snage ga udarim po obrazu. Trne mi ruka od siline udarca ali sam uradila ono što je zaslužio.
N: Izlazi odavde smesta..! Ako mi se samo još jednom pojaviš pred očima, ubiću te bez razmišljanja!
Nekako krvnički me je pogledao ispod oka, te se okrenuo i izašao zalupajući vratima za sobom.
Sklopim oči na tren smirivajući se, te tiho iz sobe izađe Sofija.
N: Izvini zbog buke.
S: Čula sam..
N: Briga me. Gde su mi lekovi?
Sama sebi pistavim pitanje, te ih uzmem iz tašne i opet popijem dve tablete.
N: Leći ću, ionako mi dan ne može biti gori.
Klimne bez reči glavom, te se ja okrenem i odem u svoju sobu odmah se zavlačeći u hladnu posteljinu.
Klinja običan, šta li se meni desilo pa sam i pomislila nešto drugačije?