Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 96. deo

~ Osmeh smrti ~
●96.deo●
✻VEČE NAKON NEDELJU DANA✻
✦Adrian✦
Otkako se Kris rodio ne zivkam više Filipa da mi bude podrška. Znam da mi je rekao da ga pozovem i u pola noći ako treba i ako mi je loše, ali on sada ima druge obaveze i ne želim da mu smetam.
Pre samo par dana su ih pustili iz bolnice kući, pa se još privikavaju na ustajanje noću, a po Filipovoj priči čini mi se da on retko kad ustaje. Osmehnem se na trenutak zamišljajući njega usred noći kako se sanjivo tetura do sobe malenog Krisa kako bi ga doveo Nini na dojenje. Onako problematičan dečko je sada odgovoran otac. Dobro, ne baš savršeno odgovoran, jer češće ustaje Nina nego on.
Uđem polako u agenciju jer se nisam pojavljivao više od mesec dana, ni na bilo kakvom projektu niti sam želeo da ikoga vidim tamo. Sve me je podsećalo na Sofiju, a nje nigde nije bilo.
Činilo se čak i da ju je ekipa zaboravila.
K: Još je nema?
Karlo mi priđe sa leđa i potapša me po ramenu, pa odmahnem glavom.
A: Nigde je nema, propala je u zemlju... Ni policija ne čini ništa.
Izdahnuo je skrenuvši pogled, pa u njegovim rukama ugledam oglas za posao.
A: Za šta je ovo?
Prstom pokažem na papire zbunjeno skupivši obrve.
K: Moram nekako zameniti njenu ulogu u agenciji. Više je nema Adriane, nema je više od mesec dana. I ti ćeš izgubiti nadu uskoro.
Zatvorim oči na trenutak, pa začuđeno razdvojim usne.
A: Ti to.. menjaš Sofiju?
K: Moram, nema druge.
Hladno mi je rekao, kao da se već pomirio sa tim da je Sofija zauvek nestala, možda i mrtva.
Predao je papire sekretarici i izašao napolje, pa i ja mehanički krenem napolje za njim.
Ušao je u neki auto koji zasigurno nije njegov, pa ja sačekam da se malo odmakne, te upalim svoj motor i krenem za njim. Otprilike sam znao u kom kraju živi, a onde gde se on kretao sigurno nije bilo njegovo mesto boravka.
Išao je po nekim krivinama i šumarcima, a ja sam pažljivo i neprimetno išao za njim.
Parkirao se ispred neke malene kućice, ponovo ne njegove, a zatim i ušao u nju, te ja iskoristim vreme i priđem peške iza ćoška.
Sačekao sam iza zida sve dok on nije izašao hitro i ponovo seo u auto. Želeo sam da krenem za njim, ali isto tako me je kopkalo šta se to na ovom mestu dešava.
Sačekam da on ode sve dok nisam bio siguran da se neće brzo vratiti. Počnem da obilazim oko kuće što sam tiče mogao, nisam znao da li nekoga ima unutra, pa sam tražio neki prozor čisto da bih video šta ima unutra.
Svi prozori su ili bili previsoki ili ih uopšte nije bilo.
Dok sam tako obilazio, sigurno pola sata, opet se iz daleka začuo auto, pa sam brže bolje stao na isto mesto gde ne može da me vidi.
Vratio se istim kolima i izašao iz njih, pa je krenuo ka zadnjim vratima. Šta li je doneo?
Nasilno je iz auta izvukao prvo nečiju ruku, a zatim i telo. Čim sam ugledao plavu kosu znao sam ko je to. Srce mi se steglo ali je odmah potom i zaigralo kada se njeno lice podiglo. U mraku me nije videla sakrivenog, ali sam zato ja nju dobro video.
A: Sofija...