Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 103. deo

~ Osmeh smrti ~
●103.deo●
✦Sofija✦
S: Uplašio si se Karlo?
Neki ironičan smešak mi zaigra na licu dok držim pištolj uperen u njega. U čoveka koji mi je mesec dana života i više pretvorio u živi pakao. Koji me je odvojio od porodice.
S: Uplašio si se?!
Viknem na njega drmajući pištolj žestoko.
K: Kako si uspela da izađeš..?!
S: Sad ja postavljam pitanja, ne ti. Ali da ti odgovorim ipak, ionako je ovo tvoj kraj. Adrian je posumnjao u tebe, a sada mogu da vidim i zašto.
Pokažem pogledom na oglase za novog ženskog modela, te on proguta knedlu. Ne nervozno, ne plaši se on mene iako držim pištolj uperen u njega. Kao da on misli suprotno, da je ovo moj kraj a ne njegov.
S: Novi model? Nova devojka kojoj ćeš napakostiti? Pa ti zaista ne gubiš vreme..!
Osmehnem se ponovo pa mu se približim korak iako nas je delio njegov radni sto.
S: Znaš, došla sam u ovu zemlju kako bih ostvarila želje i bilo mi je divno. Sa porodicom sam bila, našla sam ljubav svog života, a ti si me od toga odvojio. Zbog čega? Da bi se iživljavao?!
Bez imalo emocija je gledao čas u pištolj čas u mene, ali nije se bojao uopšte.
S: Dok sam sedela u kavezu na ledenom betonu u tamo nekom tvom podrumu pitala sam se zašto sam uopšte došla ovde. Da li sam pogrešila? I samo na trenutak bi mi se učinilo to, ali onda bih se setila osoba koje me vole i koje ja volim. Nisam mislila da ću pobeći, već sam znala da će me Adrian naći.
Sa nekom pobedom sam pričala iako sam stajala ispred Karla koji bi mogao u dva poteza da me obori na zemlju i da me vrati ponovo u onaj pakao.
S: Jadne devojke, ko zna koliko njih si ubio pre mene. Dea je umrla na mojim rukama životinjo!
Kroz suze se proderem čvrsto stezajući vilicu od same pomisli kako je njen zadnji dah bio upravo u mom krilu.
K: Dea je sama kriva za to.
S: Kriva je zato što je htela da me spasi? Ili zato što je htela normalan život?!
Svaka njegova hladna reč i hladno ponašanje me je živciralo.
Izvučem iz jakne onaj gadljivi kostim koji sam nosila u klubu u zadnjoj noći mog zarobljeništva, pa mu bacim to pravo u lice.
S: Uživaš da gledaš devojke u tome zar ne? Nad bespomoćnim i slabim devojkama hraniš svoj ego!
K: Bespomoćnim? Ne činiš mi se sada baš tako bespomoćno sa tim pištoljem u rukama.
Obrišem slobodnom rukom mokro lice, pa uhvatim čvrsto pištolj obema rukama.
S: Više nisam bespomoćna. Zbog Dee. Zbog Adriana. Zbog toga što ću spasiti tvoje sledeće žrtve. Ovo ti je kraj.. Karlo.
Sa njegovim imenom izgovorenim povučem okidač bez treptanja i metak mu završi pravo u srcu. Na istom mestu gde je i Dea bila pogođena. Pao je preda mnom i gušio se boreći se za vazduh, a ja sam i dalje pištolj čvrsto držala usmeren napred.
A: Gde je..?!
Iako sam sada prazno gledala u Karlovo lice koje se izobličava svake naredne sekunde, Adrianov glas iz daljine sam čula. Znao je da ću uzeti njegov pištolj i znao je gde ću biti kad me nije zatekao u našoj kući.
S: Gori u paklu Karlo.
To je poslednje što sam izgovorila pre nego što je on sklopio oči, a Adrian je iste sekunde uleteo kod nas.
A: Šta uradi to ljubavi...?
Iza njega je sekretarica vrisnula i odjurila negde.
Pogledala sam ga po prvi put bez emocija ali i sa nekim olakšanjem.
S: Platio je za svoje grehe. Konačno...
Ispustim pištolj na pod pa sa mirom sklopim oči na tren.. Gotovo je. Ubila sam ga.