Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 26. deo

~ Osmeh smrti ~
●26.deo●
✦Adrian✦
Dovučem se nekako sa njom na ramenu do moje zgrade, te uđem u nju i dođem do lifta.
A: Šta?!
Viknem glasno čitajući natpis na njemu. Nije u funkciji zbog radova. Iznervirano prevrnem očima, te krenem ka stepenicama. Stan mi je na drugom spratu i ne moram dugo da se penjem, ali Sofija je sve teža i teža, te je prebacim u naručje. Nasloni glavu na moje grudi i ja se osmehnem.
Popenjem se zadihano na drugi sprat, te polako otvorim vrata. Izgleda da je Filip kući.
Dok izbacujem višak vazduha iz sebe ulazim sa njom u mračni stan i ugledam Filipa pomalo krvave glave kako sedi na kauču i čisti krv.
A: Šta je tebi?
F: Nina mi je razbila glavu.
A: Koja Nina?
F: A ona zla Sofijina sestra.
Bacim pogled na Sofiju koja je zaspala u mom naručju, te skupim obrve i opet pogledam Filipa.
A: Jel ti velika rana?
F: Otkud znam, nisam ja ptica pa da vidim svoju glavu odozgo.
Podigne pogled ka meni i razdvoji usne u šoku gledajući u Sofiju.
F: Nije valjda si je bukvalno oborio sa nogu?
A: Filipe, ne živciraj me bezveze. Otkud sam znao da će je voćni tingl toliko uhvatiti..!
Nasmeje se kroz bol, te se uhvati ponovo za glavu.
F: Smesti je u moju sobu..
A: Filipe, letećeš napolje!
F: Što? Ona je bar normalnija od one njene sestre..!
A: Filipe, marš u svoju sobu! I da se nisi približio Sofiji!
Prevrne očima i odgega se do svoje sobe, te ja sa Sofijom priđem kauču. Htedoh da je spustim ali se ipak zamislim.
Ako je ostavim u dnevnoj sobi, nema šanse da Filip neće iskoristiti šansu.
Okrenem se i uđem u svoju sobu i spustim je na francuski ležaj na sred sobe.
Postavim je da leži na sred kreveta, te rukama pređem preko njenih golih i glatkih nogu sve do štikli. Laganim pokretima otkopčam kaiš na njima pazeći da je ne probudim.
Ostavim cipele na podu, te nju pomerim sa sredine kreveta i skinem košulju i pantalone.
Legnem kraj nje i lagano sklopim oči, ali ih odmah otvorim čim osetim njenu težinu na sebi.
A: Sofija..?
Otvorenih očiju me gleda dok sedi na meni i prelazi prstima preko mojih vena na vratu.
A: Zašto si se probudila?
S: Nisam ni spavala.
Odjednom progovori čisto i razumno kao da nije ni pila.
Dotaknem dlanom njenu ruku, a ona zadovoljno sklopi oči i nagnu se ka meni spajajući svoje čelo sa mojim.
Njen vreli vazduh iz usta je grejao moje lice dok je ona vrhovima prstiju prelazila preko moje ključne kosti.
Zavučem ruku u njenu kosu držeći je drugom rukom oko struka.
Preokrenem je i nađem se iznad nje, te se osmehnem kad čujem njeno kikotanje.
A: Pijana si ti..
Promrmljam kad ona sklopi oči i istog trena utone u san. Odmahnem glavom i legnem na stomak pored nje gledajući je.
Šta mi uradi to Sofija?