Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 120. deo

~ Osmeh smrti ~
●120.deo●
✦Adrian✦
A: Izvolite inspektore?
Izgovorim potpuno smireno iako sam držao stegnuto kvaku sa druge strane vrata. Našao si baš danas da dođeš..!
Xx: Verovatno ste čuli da je Karlo Pejović preminuo u bolnici par dana posle izlaska Vaše supruge iz zatvora.
A: Da, čuli smo na vestima.
Ako je uspeo da mene poveže sa njegovim ubistvom, moraću na sve načine da se oduprem hapšenju.
Xx: Mora da Vam je laknulo kada ste to čuli.
A: Taj, nazovimo čovek, je oteo moju ženu, mučio je i terao na prostituciju čitavih mesec dana. Niko od nas nije znao da li je uopšte živa. Tako da da, laknulo mi je.
Direktno se obraćao meni dok sam ja držao hladan i staložen pogled na njemu. Dva policajca su čekala odmah iza njega, pa im je dao znak da se vrate kod vozila van dvorišta.
Xx: Ubijen je otrovom ubačenim u krvni sistem, kroz infuziju. Cijanid je u pitanju.
Podignem obrve na kratko, praveći se iznenađen. Znam kuda ide sa ovim i zatvor mi ne gine ako je povezao sve.
Xx: Kako ste nabavili cijanid?
S: Molim...?
Sofija mu se drhtavo obratila hvatajući se za stomak.
A: Molim Vas da ne iznosite takve informacije pred mojom ženom. Ne treba joj stres pre današnjeg pregleda bebe.
Stanem pored Sofije držeći je čvrsto oko struka. Povezao je sve, sad samo ostaje da me uhapsi. Video sam male suze u uglovima Sofijinih očiju, pa progutam knedlu u grlu.
Xx: Na kameri bolnice smo videli Vaše lice g. Antonoviću. U pauzi ste sve to odradili, kada niko nije bio tu.
Vratim pogled na njega pokušavajući da umirim disanje, pa skupim obrve.
Gledao me je par sekundi, te klimnuo glavom.
Xx: Priđite.
Tiho mi je rekao, te pogledam Sofiju na trenutak i priđem mu pružajući mu ruke kako bi mi stavio lisice. Neprimetno mi je u šaku stavio parče plastike, te zbunjeno pogledam i vidim da mi je dao fleš.
Xx: Zaštitio si svoju porodicu, svoju ženu i dete od osobe koja se bavi prostitucijom. Na flešu su svi dokazi protiv tebe, kojih više nema u policiji.
Zbunjeno ga pogledam skupljajući obrve.
Xx: I ja bih tako uradio. Uništi taj fleš, mi nećemo imati ništa protiv tebe. Učinio si ono što je trebalo, iako to ne bih smeo da kažem kao inspektor.
Stavim neprimetno fleš u svoj džep, pa se nelagodno osmehnem.
Xx: Čuvajte se oboje. Nemamo ništa!
Dovikne policajcima idući ka njima, te ja polako zatvorim vrata i okrenem se ka Sofiji držeći usne razdvojene.
S: Šta je ovo bilo..? Slobodan.. si...?
Široko joj se osmehnem pa je zagrlim najjače što mogu.
A: Da ljubavi. Slobodan sam..!
Začujem njen smeh kroz male jecaje dok je stezala moju majicu sve čvršće.
Poljubim je gladno brišući tim poljupcima i njene slane suze, pa nam spojim čela.
A: Sad smo sigurno dobro. Ali zakasnićemo na pregled.
Brzo smo se sjurili i nazvali taksi koji nas odveze do bolnice, pa odemo na sprat doktorke držeći se za ruke.
S: Biće zanimljivo objasniti zašto kasnimo.
Xx: Gospodin i gospođa Antonović?
Klimnemo oboje glavom, pa se rukujemo sa mlađom ženom.
S: Malo smo kasnili, ali...
A: Imali smo iznenadnu i hitnu posetu.
Xx: U redu je. Vaša doktorka je odsutna tako da ću ja voditi Vaš pregled. Izvolite za mnom.
Uvede nas u ordinaciju gde Sofija legne na krevet i zavrne majicu za ultrazvuk.
Ni ona ni ja nismo mogli da skinemo osmehe sa lica, a nikome nismo smeli da kažemo zašto. Uhvatim je za ruku gledajući nestrpljivo u doktorku da nam kaže da li očekujemo dečaka ili devojčicu. Gledala je čas u lekarske papire čas u ekran, ali nikako u nas.
Xx: Nemoguće...
A: Nešto nije u redu?