Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 28. deo

~ Osmeh smrti ~
●28.deo●
✦Adrian✦
Pošto je istrčala iz zgrade u onoj kratkoj haljinici od sinoć, vratili smo se nazad u stan po neku moju garderobu.
Filip je i dalje sedeo za barom sanjiv i u bolovima. Okrene se ka nama, te odmeri Sofiju od glave do pete i podigne jednu obrvu.
Stanem iza nje i prstom mu pokažem da smesta ode u svoju sobu što i uradi.
S: Jel ga stvarno Nina gađala?
A: Verovatno je i zaslužio to.
Uđemo ponovo u spavaću sobu, te ja iz ormara izvadim neke svoje sive trenerke.
A: Nije baš tvoja veličina, krupniji sam od tebe. Ali poslužiće.
Osmehne se jedva i dalje izbegavajući moj pogled, te joj pružim odeću.
A: Biću na vratima zbog Filipa. Ti možeš ovde pored ormara da se presvučeš.
Klimne glavom te ja izađem, ali ne zatvorim vrata.
Sačekam par trenutaka, te zagrizem donju usnu i provirim ka njoj.
S: Adriane!
Vikne preplašeno na mene pre nego što sam uspeo išta da vidim.
A: Nisam ništa video, kunem se!
Osetim je iza sebe i njene ruke kako me guraju napolje, te zatvori vrata a ja prasnem u smeh.
S: Nisi fer!
A: Stvarno nisam ništa video!
Izađe iz sobe u mojoj trenerci koja joj je bar za dva broja veća tako da izgleda kao patuljak u njoj.
S: Izgledam kao klošar.
A: Ti to hoćeš da kažeš da sam ja klošar?
S: Kakvo je ono virenje?
A: To je u muškoj prirodi, tu ja ništa ne mogu. Idemo na doručak.
Odemo do obližnje poslastičarnice gde prave najbolje čokoladne kolače u kraju.
A: Ekstra čokoladni preliv?
S: Može.
Sednemo za sto sa kolačima, te me ona pogleda čekajući da joj ispričam sve.
A: Malo te je voćni tingl uhvatio.
S: Samo to..?
Zabrinuto i tiho me upita dok vrti plastičnu viljušku u ruci.
Zagrizem svoju viljušku gledajući u plafon i praveći se da razmišljam.
A: Hmm.. ustvari jeste, ali.. zadržaću za sebe.
S: Adriane..!
Prekorno me pogleda gutajući knedle u grlu neprestano.
A: Malo si u toaletu mene dohvatila.
S: Jao Bože!
Prekrije lice rukama dok se ja pomalo smeškam.
S: Jel to sve..?
Skrenem pogled razmišljajući o onom u krevetu.
S: Kaži mi..!
A: Ništa više.
S: Lažeš.
Osmehnem se samo malo, te na kratko podignem obrve.
A: Nećeš nikad saznati.
S: Adriane bre!
Nasmejem se a zatim izvadim telefon iz džepa koji je zavibrirao. Poruka od Karla.
- Lepo ste ispali na naslovnoj strani. I van slikanja ste zajedno i to mi se jako dopada. -
Zbunjeno skupim obrve, te uzmem sa gomile časopisa jedan na susednom stolu i iznenadim se.
Na naslovnoj strani smo Sofija i ja, ali sam očekivao slika iz studija. Umesto njih, ugledao sam naše slike iz jezera. Onda kada sam mučio Sofiju poljupcima.
A: Vidi što su nas lepo predstavili!
Okrenem joj časopis i sačekam njenu reakciju.
S: Kako... odakle..?
A: Ne znam, očigledno vole da nas prate od sada. Uglavnom, Karlu se dopada.
S: Šta mu se dopada..?
Pokažem joj poruku sa telefona, te ona iznenađeno podigne obrve.
A: Verovatno misli da smo zajedno. Biće nam bolje ako to misli.
S: Kako to misliš?
A: Pa, lakše ćemo završavati slikanja i to.
S: Da se pretvaramo da smo zajedno?
Klimnem potvrdno glavom, te ona skrene pogled ka svom kolaču.
S: Da..
Izgovori tiho i nastavi sa svojim kolačem, a ja se iznerviram jer nikako ni jedno ni drugo da uradimo nešto.
A: Naravno, ako tebi ne smeta.
S: Ne, odgovara mi.
Neprimetno se osmehnem, te klimnem glavom.
A: Možemo onda večeras da se vidimo? Bez pića, obećavam.
Zacrveni se iznervirano i postiđeno, te promrmlja jedno "da".
Gotovo je Sofija, večeras si moja konačno.