Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 56. deo

~ Osmeh smrti ~
●56.deo●
✦Sofija✦
Adrian polako izađe iz vode i dođe do peškira, te i ja dođem do svog i legnem sa namerom da se sunčam. Tim se negde izgubio ponovo, kao da je došao samo nas da prekine. Čim se on izgubi, Adrian se oraspoloži.
Stavim naočare za sunce i ruke ispod glave, te osetim senku na sebi.
Namršteno otvorim oči i ugledam Adriana kako mi zaklanja sunce.
S: Praviš mi senku.
A: Ja sam lepši od sunca.
S: Mnogo se sad praviš važan.
A: Ovo tebi nije lepo?
Izvije se i protegne se svom snagom tako da mu se svaki mišić na stomaku zategne. Dok tako izvijen stoji nada mnom, svaki mišić koji nisam ranije videla sada jesam. Ruke tako razvijene su pulsirale dok ih on steže, a noge tako čvrsto i stabilno stoje zabijene u pesku.
Zagrizem usnu gledajući ga tako mokrog i ogromnog kako stoji iznad mene ovako sitne.
Odjednom stavi naočare za sunce kao i ja, te se odmakne od mene i ponovo ode do vode.
Uspravim se i gledam ga kako se kreće. Tako moćno i snažno. Ima sigurne i grube korake, korake pravog muškarca.
Da prođe i najlepši glumac iz Holivuda ne bih ga primetila pored Adriana!
Ušao je u vodu samo do članaka i ponovo se protezao, a moj pogled se zalepio za njegova leđa. Namerno uzvraća udarac, jer zna da me privlači to kod njega. Ustvari, kako on to zna?
Ustanem sa peska i stavim ruke na bokove odmeravajući ga kao što je on mene malopre.
Bože, probudio je onu moju sakrivenu divlju stranu za tako kratko vreme..! Ali se osećam slobodnije pored njega, slobodna sam da sa njim sve probam. Sve što pre nisam smela.
Ona ideja za naše slike mora da se ostvari, sa njim na sve pristajem.
Grickala sam tako nokat sve dok se nije zavodljivo okrenuo ka meni.
A: Znam ja da tebe pale moja leđa!
S: Kako znaš?
A: Od prvog dana samo u njih gledaš, naravno da sam primetio!
U čudu se nasmejem, te on dotrči do mene i obori me na pesak.
Smesti glavu među mojih grudi rukama mi golicajući stomak, a pesak oko nas leti. Zaista imamo sreće što je ova plaža zavučena pa nema puno ljudi, a i krijemo se blizu palmi.
Napokon se zaustavi sa golicanjem, pa legne pored mene zadihan i nasmejan. Okrenem se ka njemu i legnem na njegove grudi ne skidajući osmeh sa lica.
S: Mogli bismo ovde zauvek da ostanemo.
A: Ako ubijemo Tima, možemo bez problema.
Prevrnem očima i nasmejem dok on ostavlja sitne poljupce u mojoj kosi.
A: Mnogo te volim.
Uzdignem se i priđem njegovom licu gledajući te oči kako me sa takvom nežnošću gledaju dok proučavaju svaku crtu mog lica.
S: I ja tebe mnogo volim.
Spustim se do njegovih tako vlažnih usana i poljubim ga nežno i naizmenično ljubeći njegovu gornju pa donju usnu. Prstima mrsi moju kosu i malim delom šake me čvrsto drži za bradu. Uzima mi svaki izdah koji napravim između poljubaca i svaki put me sve jače privlači sebi i ljubi.
A: Ako mi opet naiđe onaj balavac...
S: Ne kvari nam trenutak.
Prekinem ga i dozvolim mu da legne preko mene i dalje me gladno ljubeći.
A: Da nećeš sad da se sunčaš..?
S: Sad neću..
Osmehnem se kada osetim njegovu ruku na rubu mog donjeg dela kupaćeg. Uporno pokušava da ga skine, ali ja ne dam. Bar ne sada.
A: Sofija bre...
S: Malo se suzdrži..
A: Ne mogu više..
Prostenje bolno i spusti usne na moj vrat opet ostavljajući snažne ugrize. Nisam ni mogla da vrisnem, samo sam uzdisala. Boli jako, ali ne želim ni da prestane. Neka se bar zasiti mojim vratom.
A: Mogu li bar gornji deo da skinem?
S: Ne.
Zločesto se osmehnem, a on me razočarano pogleda.
A: Onda ćeš koristiti kilo pudera da prekriješ ljubičasti vrat.
U mahu izgovori to i dok nije pokrio svaki delić moje kože ljubavnim ugrizima nije stao...