Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 80. deo

~ Osmeh smrti ~
●80.deo●
✻PAR DANA KASNIJE✻
✦Sofija✦
Protegnem se lagano u krevetu istezajući ruke iznad glave, pa se okrenem ka levoj strani gde je Adrian čvrsto spavao.
Uspravim se nečujno pridržavajući jorgan čvrsto uz moje potpuno golo telo i dalje ne skidajući pogled sa Adrianovih golih leđa.
Primaknem mu se polako i pređem mu prstima preko leđa dok neprestano ostavljam poljupce duž njegove kičme.
S: Uvek ja tebe budim..
A: Ne nameravam da ustanem samo da znaš. Umoran sam od noćas.
S: Ma nemoj?
Osmehnem se pa se naslonim na njegova leđa kako bih mu bar malo videla lice jer se okrenuo na drugu stranu.
A: Neko je morao da obavi prvu bračnu noć umesto Nine i Filipa. Jeste da kasnimo par dana, ali nema veze...
Udarim se blago po čelu osmehujući se na pomisao prošle noći.
S: Nismo mi krivi što ih je mali Kris sprečio.
A: Tačno tako. Zato ćemo mi prvo bračnu noć pa onda trudnoću.
S: Ti to meni nešto nagoveštavaš?
Podignem obrve pričajući sa njim dok na sebe navlačim farmerke i debeli džemper.
A: Možda i nagoveštavam. A gde si ti krenula?
S: Karlo mi je poslao poruku da imam neko iznenadno slikanje danas. Brzo ću se vratiti.
A: A daaaaj! A gde je jutarnje maženje?
Razočarano se prevrtao po krevetu negodovajući, a meni je to izazivalo na smeh. Mnogo ga volim tako detinjastog.
S: Imaćemo večernje maženje večeras, može?
A: To nije isto kao jutarnje maženje...!
S: Ne budi razmaženi dečak, brzo ću završiti danas i imaćemo ceo dan samo za nas...
Sve tiše sam mu pričala dok sam se nadvijala iznad njega, pa ga naposletku poljubim najnežnije i najsporije što mogu. Uhvatio me je za struk ne puštajući me nimalo, pa je krenuo da mi otkopčava šlic na farmerkama.
S: Ljubavi, dobiću otkaz..
Odvoji se od mene otvarajući oči, pa uzdahne.
A: Samo zbog tog "ljubavi" te puštam, ali sledeći put neću.
Osmehne mi se sanjivo, pa ga još jedanput poljubim i ustanem sa kreveta.
S: Volim te.
A: Volim i ja tebe.
Pošaljem mu poljubac, pa se kod ulaznih vrata obujem i obučem debelu krznenu jaknu i izađem iz našeg stana, a potom i iz zgrade na hladan zimski vazduh.
Sneg je škripao pod mojih čizmama, a ruke su mi se ledile iako su bile u toplim džepovima. Nikog živog nije bilo na ulicama, samo poneka ptica proleti iznad mene ili neka gladna mačka mjaukne ispred neke zgrade.
S: Maco, i tebi je hladno zar ne?
Pomazim rukom mačku koja je sedela na betonskoj ogradi pored trotoara i umiljato je počela da prede čim sam je dotakla rukom.
Nasmešim se blago osećajući njenu dlaku pod mojim prstima, a njeno siktanje u sledećem trenu me zbuni. Ali ne dovoljno brzo da ne osetim snažan i tup udarac u potiljak koji me obori na vlažan i leden sneg.
Čvrsto na tren zatvorim oči usled bola, pa ih blago otvorim i ugledam neke uglancane muške cipele pored svoje glave. Htela sam da podignem pogled i da vidim ko to stoji iznad mene, ali sam samo zatvorila oči..
✻NAKON PAR SATI✻
Ledeno mi je. Ne hladno, već ledeno. Osećam da imam odeću na sebi ali to mi uopšte ne pomaže.
Ni ne otvaram oči, a grčim se koliko mi je hladno. Vilica mi se trese i zubi mi cvokoću toliko da ću ih sve polomiti i smrskati.
Polako ali i nevoljno otvorim oči gledajući u... mrkli mrak. Ništa se ne vidi, samo se čuje fijuk vetra spolja.
Skupim snage da se uspravim na hladnom betonu pa u tom najgorem mraku uspem da ugledam svoje telo. Samo moje krznene jakne nije bilo, sve ostalo je netaknuto na meni.
Ne znam ni gde sam ni šta se desilo. Okrenem glavu ali tiho jauknem kada me isti onaj bol preseče u potiljku, pa prođem rukom preko tog bolnog mesta.
Moji teški i bolni uzdasi su pomalo odzvanjali u tom mraku što mi da do znanja da je ovo ogromna prostorija.
Odjednom, par svetala su se upalila i prvo što sam ugledala je kavez koji se nalazio oko mene. Tačnije, ja sam bila u kavezu. Širom raširenih očiju sam ga zagledala pitajući se gde sam do vraga ja.. A zatim ugledam i to lice. Lice koje sam tako retko viđala. I ona je bila u kavezu, odmah preko puta mene. Po golim rukama i butinama su se poznavale duboke rane od kojih su neke skoro zarasle, neke tek počele da srastaju, a iz nekih je čak išla krv. U majici na bretele i kratkog donjeg veša, sedela je savijena na betonu, te je naposletku podigla glavu.
S: Dea..?