Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 75. deo

~ Osmeh smrti ~
●75.deo●
✻SEDAM MESECI KASNIJE✻
✦Sofija✦
Nova godina je prošla i već je januar došao kod nas. Tople i sunčane ulice pune tanko obučenih ljudi su sada prešle u hladne i pune snega gde se ljudi sada umotavaju u debele i krznene jakne. Osim vremena, mnogo toga se promenilo ali i ostalo isto.
Živim i dalje sa Adrianom u njegovom stanu, a taj naš život liči na dečiji. Za Novu godinu smo u pidžamama skakali po krevetu i slomili ga da smo jedva Filipu i Nini objasnili da nismo ništo drugo radili sem tog skakanja.
A Nini je stomak već uveliko porastao, u sedmom mesecu je. Ne mogu na prste da nabrojim koliko puta se ljutila na Filipa zbog najmanje sitnice, što zbog efekta trudnoće što zbog njenog poremećaja. Ali Filip je imao razumevanja, sklonio bi se u dnevnu sobu ili u kuhinju dok se ona ne smiri u spavaćoj sobi, pa joj posle samo sat vremena odnese neko novo jelo koje bi naučio da sprema. A Nina to jelo nikako nije mogla da odbije, tako da bi joj se nervoza tu završila.
A ni to nije sve. Nije želela ništa o venčanju da čuje dok ne renovira novu sobu za bebu. Saznali su pre par nedelja koji je pol deteta ali čak ni nama ne žele da kažu, žele da se iznenadimo sa ostalima na venčanju. Sobu je kompletno opremila, tako da je vrlo brzo morala da pronađe venčanicu i da se uda za Filipa pre nego što se porodi. Takva je Filipova želja bila. Zato se sada pri samom kraju sedmog meseca trudnoće udaje, a zato i šizi jer ne može pronaći odgovarajuću venčanicu zbog stomaka. Ali posle upornog traženja našli smo je i svi smo mogli da predahnemo.
Pošto je za par dana njihovo venčanje, ubrzanim koracima se penjem na sprat agencije kod g. Pejovića kako bih ga zamolila za par dana slobodnog odmora; kako za mene, tako i za Adriana.
S: Mogu li ući?
Upitam kad provirim glavom prethodno kucajući na njegova vrata.
K: Naravno Sofija, uđi.
Širokim osmehom mi se obrati i skloni papire kojima se do malopre bavio.
Sednem preko puta njega i ispričam mu događaje koji se veoma ubrzano dešavaju, pa on razumno klimne glavom.
K: Naravno, uzmite nedelju dana i ti i Adrian. Inače, šta ste vas dvoje uradili sa nagradom sa Havaja?
Sa smeškom spustim glavu, pa pročistim grlo.
S: Uložili smo u nešto, za sad želimo da to zadržimo za sebe.
K: U redu onda. Lepo se provedite i prenesite moje čestitke mladencima.
Radosno klimnem glavom i izađem iz kancelarije pozdravljajući se sa njim, pa se u hodniku susretnem sa Deom.
S: Dea!
Ushićeno joj se zaletim u zagrljaj dok me je ona pomalo zbunjeno zagrlila.
S: Otkad te nisam videla! Ne viđam te, još uvek radiš ovde?
D: Da da, samo u različitim smenama. Kako ste ti i Adrian?
S: Odlično smo. Moja sestra Nina se udaje za par dana pa smo svi u poslu. Dođi i ti na venčanje.
D: Volela bih, ali sam par sledećih dana jako zauzeta. Svakako im želim sve najlepše..!
Pomalo razočarano klimnem glavom još jedanput je zagrlivši pa produžim niz stepenice do izlaza.
✦Dea✦
Gledam je kako ushićeno i radosno izlazi iz agencije, ne shvatajući kolika je srećnica u ovom poslu ispala.
Skupim uplašeno obrve, pa drhtavim hodom pokucam i uđem kod g. Pejovića. Nije me ni pogledao, već je kroz prozor gledao kuda je Sofija otišla.
K: Pričala si sa Sofijom?
D: Da...
K: Nadam se ne o nečemu bitnom?
D: Nije ništa bitno..
Hladno klimnu glavom pa se vrati za sto uzimajući hemijsku u ruku.
K: I do sad si lepo o svemu ćutala, tako ćeš i nastaviti. Za njeno dobro.
D: Nećete valjda..?
K: Reci Dea? Imaš li nekih pitanja?
Približi se mom telu zverski me gledajući, a ja se premišljam da li da ipak pitam šta me zanima.
D: Zar i ona mora..?
Podigne obrve na kratko, pa ostavi hemijsku na stolu iza sebe duboko disajući.
K: Dea, počinješ da mi praviš probleme. A to mi ne odgovara. Moraću da te sklonim.
D: Ne!
Glasno viknem, ali kasno, već osetim snažan i tup udarac u slepoočnici koji me obori na pod. Gledala sam u njegove izglancane cipele dok mi se vid mutio, a zatim i potpuno zacrneo...