Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 85. deo

~ Osmeh smrti ~
●85.deo●
✦Sofija✦
Ležala sam nepomično na podu prolivajući po ko zna koju suzu. Utrnulost sam osećala u celom međunožju i nogama dok su mi se ruke tresle. Ne želim ovako da provodim život od sada.. jednostavno ne želim...
Zajecam ponovo tiho kao da ne želim da me iko čuje, a trebalo je da svi osete moju bol.
Stezala sam šakom svoju drugu ruku sve dok nisam izgubila osećaj u njoj, pa sam kroz suze počela glasno da vrištim.
S: Adrianeee...e..e..e..!!!
Isprekidano sam kroz jecaje dozivala moju ljubav polako gubeći dah i snagu. Neće me čuti. Znam da je do sad već primetio da me nema i sigurno čini sve da me nađe, ali izgleda da me nikada neće videti...
Ne sklanjajući pogled sa zida ispred sebe, začujem ponovno otvaranje vrata i tihe korake. Verovatno se Karlo vratio da dovrši ono što je započeo.
D: Sofija...
Čuo se Dein slomljeni glas, pa sam nakon svega smogla snage i okrenula se ka njoj da je pogledam. I njoj su suze tekle niz obraze dok je u polumraku gledala moje golo telo i povređeno lice. Čučnula je pored mene i svojom hladnom rukom dotakla moju takođe hladnu.
D: Mogla sam sve da sprečim, ali bi to onda bio kraj mog života, a i tvog... Da sam ti rekla, Karlo bi samo ubrzao svoj plan i odmah bi te ubio..
S: Svakako me čeka smrt, zar ne..?
Kroz drhtaj je upitam plašeći se njenog odgovora.
D: Možda je smrt i bolja nego iživljavanje nad nama.. Obuci ovo..
Pružila mi je čistu i složenu odeću, pa mi je pomogla da je navučem na sebe.
S: Ne znam kako, ali... nije me do kraja...
D: Nije te silovao..?
S: Jeste, ali samo malo, ako je to uopšte moguće.. Kao da je samo na kratko nešto uradio...
D: To nikome nije do sad uradio...
Zbunjeno sam je pogledala, pa je sama nastavila da priča.
D: Sve devojke on prvo proba, pa ih kasnije ubacuje u posao.
Još više mi se život okrenuo naopačke pa sam samo prećutala sve to.
D: Žao mi je što nisam uspela da sve ovo nekako sprečim..
Skrenula sam pogled sa njenih očiju brzo. Nemam sada ništa od njenog izvinjenja kad se moj život sa Adrianom srušio..
✻NAKON DVA DANA✻
Iz svog kaveza nisam izašla uopšte, osim kada sam morala u toalet. Opet sam bila ona slaba Sofija koja je došla u Njujork bez igde ičega. Ostala sam bez svega.. bez stvari, bez Nine i... bez Adriana...
Njega sanjam svake noći, osećam njegov dodir na svojoj koži i njegov topli dah na mom vratu. Dea mi kaže da bi mi se pojavio osmeh na licu u snu dok ga sanjam. Nedostaje mi previše. Da li me i dalje traži ili je odustao od mene? Ne, Adrian kojeg ja poznajem nikada ne bi odustao ni od koga..!
K: Obuci ovo.
Karlov naređujući glas me trgne iz tako divnih misli, pa me izvuče iz kaveza i da mi neke ljubičaste i crne stvari.
K: Za pet minuta budi u sobi pored. Imaš mušteriju.
Raširim oči u šoku ga gledajući. Već sam u ovom poslu..? Ne želim ovo!
Bez ikakvog drugog objašnjenja je nestao, a ja pogledam bespomoćno u Deu. Iako ne mogu da pređem preko toga što je ćutala o svemu ovome, pomoć tražim od nje sad. Samo mi je klimnula glavom. Ako ovo ne uradim kako se traži, verovatno ću biti ubijena.
Skinem se i obučem te stvari, a kada se pogledam dobijem nagon za povraćanjem.
Ljubičasto - crni komplet koje oblače najgore devojke je sada na mom telu. Suze koje su već krenule sam brzo obrisala i zaputila se ka toj zadatoj sobi.
Otvorila sam ih a zatim i ograđeno pogledala u čoveka koji me je čekao na ivici kreveta.
Zatvorila sam vrata za sobom i zalepila se za njih kako bih bila što dalje od njega dok me je on odvratno odmeravao par puta.
Širom raširim oči u strahu kada začujem njegove zapovedne reči.
Xx: Spusti se na kolena.