Osmeh smrti - 63. deo

75 3 0
                                    

~ Osmeh smrti ~
●63.deo●
✻JUTRO✻
✦Sofija✦
Zadnji dan smo na Havajima, ali ja iz Adrianovog naručja ne želim da izađem već se samo još više privučem uz njega.
A: Zar ti nije vrućina..?
Obrati mi se tiho još uvek zatvorenih očiju dok mi sporo jednom rukom prolazi kroz kosu.
S: Nije..
Šćućurim svoju glavu u njegov vrat grleći njegova ramena. Lagala sam, vruće mi je, ali uopšte ne mogu da se odvojim od njega.
Tu našu prijatnu tišinu u kojoj smo udisali mirise jedno drugog je morao da prekine telefon. Bez odvajanja od mene rukom dohvati telefon pa glasno izdahne.
A: Imamo poslednje slikanje na plaži za sat vremena.
S: A nee..!
Nezadovoljno prokukam pa začujem njegov smeh. Tako seksi i muževan smeh. Podignem pogled i susretnem se sa njegovim jedva otvorenim očima kako me posmatra.
A: Istuširaj se, a ja ću spremiti nešto za doručak usput.
Prevučem se do njegovih usana i na kratko ih poljubim, te se okrenem na svoju stranu i ustanem ali me stomak preseče jako.
A: Dobro si?
S: Mhm..
Lagano se okrenem i pogledam ka čaršavu gde je bila krv.
A: Ja ću.
Preduhitri me jer je znao da ću se spetljati, te mu se samo osmehnem i odšetam do kupatila sa istim žutim kupaćim za kasnije, a zatim i do tuša. Brzo počnem da se tuširam jer ćemo inače zakasniti, iako nisam želela sa sebe da sperem nijedan Adrianov dodir i poljubac.
A: Već 20 minuta si unutra. Jel sve okej?
Već 20 minuta?! Zanela sam se.
S: Da da! Izlazim!
Obrišem se i obučem kupaći, pa zateknem Adriana ispred vrata kako me već čeka sa nekim osvežavajućim pićem u rukama.
A: Opet taj kupaći? Pa srčani udar ću dobiti!
Zakikoćem se ne odgovarajući ništa više, te uzmem svoju čašu iz njegove ruke.
A: Borovnica, jagoda i malina. Svideće ti se.
Odmah otpijem gutljaj i nestanem u mislima sa ove planete. Imala sam osećaj da sam u raju.
A: Zakasnićemo!
Trgnem se i brzo izjurim iz sobe za Adrianom.
Doslovno smo dotrčali na plažu gde su fotografi već skoro sve postavili na mesto. Negde na drugoj strani plaže sam jedva ugledala Tima. I to potpuno drugačijeg. Celo lice mu je bilo naduveno, a levo oko ljubičasto i još više natečeno od ostatka lica.
S: Koliko puta si ga ti udario?
Šapnem tiho Adrianu a on slegne ramenima.
A: Dva - tri puta.
S: Kako je onako natečen onda od dva ili tri udarca?
Jedva i završim pitanje, pa osetim snažan udarac po zadnjici. Snažniji nego ikada.
Tiho jauknem i uhvatim se za taj deo pa pogledam Adriana koji se već slatko smeška.
A: Jel ti sad jasnije?
S: Ala si ti snažan..
Zadivljeno izgovorim, pa skočim na njega gotovo ga obarajući. Nije ni čudo što Tim sad ne može da vidi na levo oko.
Grubo mu usisam usne mrseći mu kosu. Sad me još više privlači, sad bih ga na plaži skinula da nema ovih ljudi ovde.
Xx: Vi se već pripremate..
Naglo se odmaknem i pogledam ka ljudima koji nas sa smeškom odmeravaju. Htedoh da siđem sa Adriana, ali me fotograf zaustavi.
Xx: Ne ne, neka te spusti na ovaj peškir ovde.
Postiđeno sklonim pogled, pa me Adrian odnese do već postavljenog peškira ispred kamera i legne preko mene najnežnije što može. Iako sam sa strane krajičkom oka primetila Tima kako nas sa onim jednim čitavim okom gleda, kako sam ugledala Adrianov prodoran pogled sve oko sebe sam zanemarila i usredsredila se na njega. Čula sam i prigušene glasove, verovatno su nam govorili šta da radimo i kako da se namestimo, ali ih uopšte nisam razumela niti sam se trudila. Samo sam pratila Adriana koji je zasigurno čuo njihova uputstva za razliku od mene. Gledajući ga iznad mene pojavljivale su mi se slike od sinoć. Znojav se čvrsto držao iznad mene trudeći se da moj prvi put učini najčarobnijom noći na svetu. Iako je želeo najradije da me iscepa kao nevaljalu devojku, bio je strpljiv i pažljiv sa mnom prošle noći.
Odjednom se spusti do mojih usana, te samo zatvorim oči i prepustim se njegovom ukusu. Verovatno je trebalo da se poljubimo na slici.
Odmakne se jedva milimetar od mene, pa nam spoji čela.
A: Ovako smo i sinoć.. Mogli bi opet..
S: Ne mogu odmah, tek mi je prvi put..
Šapućemo da ljudi ne bi čuli, pa onda opet ugledam taj savršeni i blistavi osmeh.
A: Kako Vi zapovedate gospodarice..
S: Adriane, ne pali me sad, pokidaću te na plaži pred ostalima.
A: Hajde onda.
Prevrnem očima, pa nam opet spoji usne ali ovaj put dosta grublje nego sinoć.

Osmeh smrti [ZAVRŠENA]Donde viven las historias. Descúbrelo ahora