Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 46. deo

~ Osmeh smrti ~
●46.deo●
✻VEČE✻
✦Nina✦
Jebeni advokat je namerno ovo uradio! Ustvari ne on, nego moja odvratna majka! Gledam u odvratni papir na kojem piše da je moj voljeni advokat dao ostavku. Lepo, sad se Nina snalazi kako znaš i umeš!
Potplatila mu je sigurno. Mogu glavu da dam da on sada kod nje pravi planove kako da uzmu firmu.
A prokleta neka je ta firma! Za džabe sam se trudila sve ove godine!
Bacim papire ka stolu a oni se samo rašire u vazduhu.
Ustanem sa sofe, te počnem nervozno da koračam po parketu u dnevnoj sobi. Jednu ruku čvrsto držim u džepu pantalona dok drugom masiram bolno čelo.
Da li će zaista ona preuzeti firmu i izbrisati svaki trag mog truda? Možda i neće..
Udahnem duboko, te uzmem telefon koji se kratko oglasio.
Otvorim poruku i zastane mi jedna ogromna knedla u grlu.
"Bolje se sama skloni iz te moje fotelje. Svakako nećeš uspeti da me pobediš jer imam našeg advokata. Mama."
Još se i potpisuje tako?! Naravno da je onaj slabić od našeg porodičnog advokata otišao kod nje.
Nasmejem se ironično ne želeći da joj odgovorim, ali ipak bes proradi.
"Probaj me."
Odložim telefon i zadovoljno se osmehnem. Neću ja ćutati na tvoje prozivke. Ali isto tako sam znala da je moje dve reči neće zaustaviti, ponovo sam dobila poruku.
Otvorim je i ugledam dokument koji je uslikala. Zakonski dokument u kojem piše da firma pripada njoj. Taj dokument koji ja nemam.
Sjebano počnem očima da kolutam kao da ću negde u kući ugledati rešenje mog problema.
S: Heeej!
N: Ej...
Sofija je ušla vidno srećna i nasmejana, ali čuvši moj verovatno slomljen glas izraz lica joj se promeni.
S: Šta se tebi desilo?
Na kratko uzdignem obrve i pokažem joj sliku. Pažljivo je čitala taj uslikani dokument, te je naposletku glasno izdahnula.
S: Sredićemo nekog advokata. Možda Adrian zna nekog.
N: Koga god da uzmem, propašće sve i biće gubljenje vremena. Taj glupan od našeg advokata je ipak najbolji advokat, a on je kod nje.
Odmahnem glavom nemo, te namestim razbarušenu kosu.
N: Šta je razlog tvoje sreće? Ili da odmah kažem, Adrian?
Nasmeje se malo tiše spuštajući pogled, te ipak klimne glavom.
S: Od samo jednog našeg zajedničkog slikanja privukli smo pažnju. Osvojili smo putovanje na Havaje a i neko slikanje ćemo tamo imati.
N: Auu, pa ima vas dvoje da se zbližite dosta..
S: Nina..!
N: Šta sam rekla?
Osmehnem se zadovoljno, te skupim one razbacane papire sa stola i ostavim ih u maloj fioci.
S: Gde ti je Filip..?
Tiho me upita suzdržavajući osmeh a ja je prostrelim pogledam.
N: Odakle ja znam?
S: Ma daj...
Prevrnem očima i na prozoru začujem kuckanje a zatim i njegov lik.
S: Mi o vuku...
Šapne mi i otvori ulazna vrata gde se Filip naslanjao.
S: Baš smo te pominjale..
N: Kako da ne.
F: Šta je bilo malena, nedostajao sam ti?
N: Sanjaj.
Odbrusim mu iako mi je u dubini duše bilo drago na neki način što ga vidim.
S: Biću u sobi, uživajte.
Namigne mi a ja iznervirano stavim ruke na bokove. Zatvorila je vrata za sobom, a ja vratim pogled na Filipa. Kročio je unutra približavajući mi se. Delovao je opušteno. Čak možda i previše opušteno.
Sagnuo je glavu verovatno da bi me poljubio ali mu ja postavim ruku na prsa i zaustavim ga ne odvajajući pogled sa njegove kragne.
F: Šta je malena?
N: Šta je ovo?
Besno procedim kroz zube već zarivajući svoje nokte u njegovu košulju.
F: Šta?
N: Šta ti meni šta?! Ovo!
Uhvatim mu desnu stranu kragne i povučem kako bi je i on video. Crveni ruž se ocrtavao na njegovoj čistoj beloj košulji.
N: Koja kurva je ovo napravila?!