Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 43. deo

~ Osmeh smrti ~
●43.deo●
✦Adrian✦
Stignemo ispred modne agencije sa kojom smo sklopili ugovor, te siđemo sa motora i uđemo u prostranu unutrašnjost zgrade.
U dugačkom holu su redom stajale plastične lutke obučene u raznoraznu odeću.
Niz blještavo osvetljen i uski hodnik smo išli put studija koji je bio troduplo veći od našeg u agenciji.
Xx: Stigli ste, napokon!
A: Kasnimo..?
Xx: Ne ne, ali uzbuđenje mi je uvek prisutno.
Vidim da je i ovaj vlasnik isto fasciniran modelingom kao i Karlo, te smoreno izdahnem.
Xx: Sve vam je spremno u svlačionici. Nećete nam zameriti, imali smo samo jednu slobodnu prostoriju. Mada, po naslovima vidim da ste zajedno..
S: Neće biti problema.
Sofija ga saseče pribijajući se uz mene. U njoj se nešto probudilo i to me je uzbuđivalo jako, te polako krenemo prema svlačionici.
Na jednoj strani se nalazila moja garderoba, a na drugoj strani Sofijina.
Okrenuli smo jedno drugom leđa, ali sam se ja opet izvirivao preko ramena.
Preko glave je skinula svoju majicu ostajući u belom brusu koji ju je stezao oko grudi.
Ten joj je jako svetao kao da nikad na sunčanju nije bila, ali to me je više privlačilo nego sve one devojke sa bronzanim tenom.
Savila je ruke iza sebe i u jednom potezu otkačila kopču tako da joj bretele same spadnu sa ramena.
Zagrizem jezik stezajući oči sve čvršće, te se okrenem na svoju stranu i izdahnem.
S: Čula sam te.
A: Šta?
S: Opet si gledao bre.
A: Nisam.
S: Lažov si.
Nasmejem se blago, te se okrenem ali nju ugledam kako već izlazi i zatvara vrata za sobom. Brzo završim sa svojim oblačenjem, te i ja dođem u studio.
Sofija me je na sred bele pozadine čekala u kratkoj i crvenoj haljini koja je opet otkrivala njene grudi. Jel ovi ljudi pokušavaju da me šlogiraju ili šta?!
S: Odlutao si negde?
A: Ne ne, nisam.
Trgnem se i stanem pored nje, te sačekamo da se svi spreme za naše slikanje.
Xx: Znate već kako treba, ista ona strast na onim slikama treba da bude i ovde.
Osmehnem se jer ću sada ja malo da izmučim kao što je ona malopre mene.
Nisam ni čekao znak fotografa već sam odmah uhvatio Sofiju oko struka i naglo pribio uz sebe.
Nije joj ništa smetalo, te sam nastavio da šetam rukama po celom njenom telu. Sad se bar ne pretvaramo, pa će slike biti još bolje. Možda i zatražim kopiju za sebe... Adriane, saberi se malo!
Svetla su se ugasila, a ja na dnevnoj svetlosti ugledam onog balavca koji je u Sofijine grudi buljio i ono veče. Ne moram ni da napominjem da i sad takođe bulji. Kako se on uvek pojavi kad ne treba?!
Krenemo prema svlačionici, ali moramo da prođemo pored njega.
Xx: Odlični ste bili na slikanju...
Prošaputa tiho ne odvajajući pogled sa Sofijinih grudi, a u meni krv ključa. Uopšte se ni ne trudi da se suzdrži!
A: Hvala.
Odgovorim grubo, te približim Sofiju uz mene, prelazeći joj rukom preko gole butine. Počeo sam i haljinu da joj podižem sa strane sve dok nisam shvatio da ustvari ni veš ne nosi. Sve ti jebem Sofija, sama mi ubacuješ grešne misli u glavu!
✦Sofija✦
Prstima mi podiže haljinu i mislim da počinje da ludi jer me ovaj mladić ispred gleda u mene. Ustvari bulji u mene.
S: Moramo da krenemo, imamo neke obaveze.
Izvučem se nekako, te uhvatim Adriana za ruku i povučem ga ka svlačionici. Zatvorim vrata za sobom.
S: Šta ti bi tamo?
Smireno ga upitam iako bih se najradije nasmejala gromoglasno.
A: Ništa, šta bi mi bilo?
Odgovara mi i ne gleda u mene sok otkopčava dugmad na košulji.
S: Posesivan si.
A: Molim?
Sa podignutim obrvama me pogleda, te me žustro uhvati i pribi uz vrata, zaključavajući ih.
A: Nisam ja posesivan.
S: A oni dodiri po butini..?
Osmehnem se zločesto prelazeći prstom preko njegovih grudi gde mu je košulja otkopčana.
A: Balavac mora da nauči da ne gleda moju devojku.
S: Tvoju devojku?
A: Mhm.
Kratko mi odgovori i poljubi me prelazeći rukom opet preko mojih butina.
Blago podignem haljinu i otkrijem rub mog donjeg veša koji je tako tražio prstima malopre, te me on sa olakšanjem pogleda.
Začujemo kucanje i pomeranje kvake, te se oboje trgnemo. Pomerim se sa vrata kako bi Adrian otključao, ali nije uspevalo.
A: Samo momenat, ključ nešto ne radi!
U brzini mu ispadne ključ i on opsuje tiho, te nekako otvori vrata i ugledamo onog mladića od malopre. A Adrianu samo vene što ne iskoče, te ga ja zagrlin sa leđa kako bi se smirio.
Xx: Moj otac vas čeka u kancelariji.