Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 16. deo

~ Osmeh smrti ~
●16.deo●
✦Nina✦
N: I dalje nisam uspela da operem onu haljinu koju si mi ti isprljao kad sam tvoj flert odbila!
F: Ja sam kriv?! Ti si prva flertovala sa mnom!
Takvu glavobolju mi stvara ovaj imbecil sada da mi dođe da ga udarim.
N: Misliš da bih se tebi nabacivala?
Izgovorim ironično smešno ga odmeravajući.
F: Nisi ni prva ni poslednja, svaka bi mene htela.
Izgovara mi provokativno dok mi korak po korak prilazi.
N: Ja nisam svaka.
Odbrusim mu i okrenem se, te krenem niz ulicu na posao.
F: Ma nemoj? A ono veče kad si se nagnula preko mene tad me nisi želela?
Ukopam se pomalo nervozno šetajući očima ispred sebe.
F: Shvatio sam odmah šta smeraš pa sam te spustio na zemlju, a ti si me udarila po ruci i čaša mi je ispala. Okrivila si me, iako si zapravo ti kriva.
Stegnem vilicu i dalje se ne okrećući prema njemu. On će takav ženskaroš mene da spušta na zemlju!
Okrenem se besno i priđem mu par koraka, te zamahnem rukom i moja šaka ostavi crven trag na njegovom obrazu.
Nije ga mnogo zabolelo čim je iste sekunde vratio pogled na mene, ali sada me već zlobno gledajući.
N: Nemaš ti pravo da pričaš išta o meni kad me ne znaš..!
Okrenem se i brzim koracima krenem niz ulicu stezajući sve jače kaiš tašne i zadržavajući suze u svojim očima.
Zbog tog žustrog hodanja stignem na posao pola sata ranije nego obično.
Besno uletim kroz prozirna ulazna vrata i uđem u svoju kancelariju, te zalupim glasno vratima.
Sednem žustro u svoju fotelju sve brže disajući.
Nisam ni primetila kada je jedna od zaposlenih ušla u kancelariju.
Xx: There's one document... (Imamo jedan dokument...)
N: I don't care! Get out! (Briga me! Izađi napolje!)
Uplašeno me pogleda trepćući par puta, a ja samo besno udarim šakom o sto.
N: NOW! (ODMAH!)
Preplašeno klimmu glavom i jedva pogodi vrata da izađe, te ja izdahnem i progutam ogromnu knedlu u grlu.
Ustanem iz fotelje, te napravim par koraka po prostoriji kako bih se smirila.
Zagledam se u policu iza moje fotelje, te joj polako priđem.
Pogledam u uramljenu fotografiju žene sa širokim osmehom na licu. Gledajući njen osmeh stvaralo se gađenje u meni. Taj osmeh je kao majka trebala meni da uputi i da me taj njen majčinski osmeh usreći. Ali upravo taj osmeh me je skroz uništio zauvek.
N: Kao da mi se smeješ u lice za sve što sam uradila. A sva moja dela su zapravo tvoja. Ti si  me naterala na to.
Uhvatim fotografiju i spustim je tako da ne gledam više to lice.
N: Život si mi upropastila... majko...