Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 82. deo

~ Osmeh smrti ~
●82.deo●
✦Sofija✦
D: Ovo je... leglo prostitucije...
Široko otvorim oči i počnem ubrzano da dišem, pa sada već zabrinuti pogled prebacim ovog puta na Karla. Ravnodušno me je gledao, dugo je on u ovome.
S: Ne... Ovo je agencija za modeling...
K: E Sofija Sofija...!
Kroz dugi izdah je izgovarao moje ime što mi se sada odjednom zgadilo.
K: Savršena si bila. I i dalje si. Prelep je osećaj bio kada si prvi dan došla na razgovor. Odmah sam znao da ćeš biti odlična za ovaj posao. Naravno, ne za modeling već za prostituciju, kako kaže Dea. Ne volim ja tu reč "prostitucija", previše je... laka.
Sa nekim zamišljenim stavom je izgovarao smireno svaku reč, a sve u meni je počelo da drhti.
K: Samo sam čekao pravi trenutak kada da te uzmem sebi, hteo sam i pre. Hteo sam kada ti se sestra udavala. Ali možda je pametnije što sam sada to uradio. A Dea je htela da napravi problem time što bi ti sve rekla.
D: Ne bih...
K: UMUKNI!
Besno se okrene ka njoj i drekne na nju. Zašto se meni smireno obraća, a na nju viče?
K: Oh, vidi!
Iznenađeno i radosno uzviknu kada izvadi telefon iz džepa i pokaže mi ekran. Adrian ga je zvao. Srce mi zatreperi i osmeh mi zaigra na licu, ali nestane jer Karlo uđe u moj kavez.
K: Staviću na zvučnik da ga čuješ.
U tom trenutku, sabio me je uz zid i stavio mi ruku na usta, a drugom se javio na telefon.
K: Da?
A: Karlo, gde je Sofija?
K: Kako gde je? Zar nije kući?
Namrštim se besno gledajući ga dok brzo i kratko dišem ispod njegovog dlana.
A: Nije kući! Da jeste, ne bih te zvao! U agenciji sam sad, nema ni nje ni tebe.
K: Otišla je odmah posle slikanja, a ja sam malopre stigao kući.
A: Karlo ludim, gde je ona?!
Pustim suze napolje slušajući njegov zabrinut glas koji je na ivici pucanja. Kako samo želim da mi čuje glas da se smiri..!
K: Možda je negde u kupovini, doći će uskoro sigurno. Javi i meni.
Kakav gad! Ponaša se tako opušteno, dok Adrian tamo skreće sa uma tražeći me.
Prekinuo je vezu, a meni sklonio ruku sa usana.
Besno sam ga gledala i disala, stezala pesnice iako bi on lako mogao mene da ubije ovde.
K: Žao mi je, ali ti ne ideš odavde Sofija. Navikni se na to.
Izašao je i zaključao moj kavez, a ja se pomahnitalo približim rešetkama udarajući ih iz sve snage.
S: Ne možeš ovo da radiš! Ima da me pustiš, neću biti ovde!
Nije se ni okrenuo ka meni uprkos mom vikanju, te je samo nestao u mraku i verovatno izašao na vrata.
Xx: Džabe vičeš.
Jedna od brineta mi se obratila, pa prebacim pogled na nju. Prekrštenih nogu je sedela na krevetu, dok su njene noge bile umotane u mrežaste čarape.
Xx: Zaboravi svog dečka, odavde se nećeš izvući. A za dečka se ne brini, preboleće te.
S: Ko si bre ti da mi pričaš šta će biti?!
Xx: Neko ko je ovde pune dve godine. Veruj mi, ovo što je Karlo napravio nije ništa. Čeka te mnogo gore.