Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 35. deo

~ Osmeh smrti ~
●35.deo●
✦Nina✦
Ponovo skinem masku sa lica koju mi medicinske sestre uporno vraćaju na lice. Počinjem da dobijam energiju, ali ne toliko veliku.
F: Već peti put skidaš tu masku i počinješ jako da me nerviraš.
Uše u sobu i dođe do mene dajući mi sok koji je kupio u kafeteriji. Žustro uzmem flašicu i bacim je na krevet.
N: Ne treba mi sok.
Slegne ramenima, te priđe prozoru i nasloni se na njegov okvir stavljajući ruke u džepove.
F: I dalje nisam dobio odgovor.
N: I nećeš ga dobiti.
F: Zaslužio sam, ipak sam ti spasio život.
N: Izgleda da tebi ona saksija nije bila dovoljna! Čime sad hoćeš da te gađam?!
F: Dok mi ne zaraste ovo od saksije, nećeš me gađati. Ustvari, svakako nećeš da me gađaš.
Prevrnem očima, te ipak uzmem sok i otpijem malo. Krajičkom oka sam videla njegov smešak dok gleda kroz prozor.
N: Šta je?
F: Zašto si to uradila?
N: Ostavi me na miru, nemam ja šta tebi da objašnjavam..!
S: Nina..?
Na vratima ugledam Sofiju kako me gleda.
N: Sofija...
Priđe mi i zagrli me, a ja se jedva suzdržim da ne zajecam. Vrata su se zatvorila, pa sam pretpostavila da nas je Filip ostavio same.
Sofija sedne na bolnički krevet pored mojih nogu, a ja obrišem suze koje su već odavno potekle.
N: Ja... stvarno nisam htela...
S: Nemoj sad. Oporavićeš se.
N: U momentu sam pukla...!
Ponovo počnem da jecam, ali me ona uhvati za ruke.
S: Videla sam pismo i videla sam šta piše. U redu je, prvo se oporavi, a onda ćemo lepo razgovarati.
Pogledam je pomalo zbunjeno. Koja osoba bi još ovako nešto uradila?
S: Lezi i odmori se, tek sutra ćeš izaći iz bolnice.
Poslušam je i legnem, te namestim čaršav preko sebe.
N: Gde si ti sinoć izletela?
S: Adrian je jurio za mnom, skočila sam sa mosta, on za mnom, te smo mokri, a uskoro i goli završili u kolibi nekog dekice.
N: Jel me zajebavaš?
S: Što?
N: Kao početak najluđe avanture iz džungle.
Nasmejem se zajedno sa njom, te izdahnem vraćajući pogled na plafon.
S: Nešto se nisi pobila sa Filipom, a?
N: Kao najgori bol u dupetu je, ne ostavlja me na miru..!
S: A i ti si ga gađala saksijom!
N: Trebala sam sa dve.
Prevrne mi očima i sedne ponovo pored mojih nogu, a zatim se na vratima pojavi Filip.
F: Sutra ujutru će je pustiti kući, a večeras...
S: Ostaću ja ovde.
F: Dobro, čeka me Adrian napolju.
S: Važi.
Krenuo je da zatvori vrata, ali ga ja zaustavim.
N: Filipe! Hvala..
Zagleda se u mene na par trenutaka, te samo nemo klimnu glavom i zatvori vrata za sobom.
S: Šta to bi?
N: Šta?
S: Jel se to Nina Knežević zahvalila?
N: Ne podjebavaj Sofijaa!
Osmehnem se i namestim se bolje na jastuku, te opet otpijem malo soka koji mi je Filip doneo.