Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 39. deo

~ Osmeh smrti ~
●39.deo●
✦Nina✦
N: On me je silovao.
Nisam izdržala da prećutim taj užas koji mi se dogodio. Sada nema nazad. Nisam ni imala pojma da ću ovo njemu govoriti..
F: Šta..?
Onaj smešak mu je spao sa lica i jedva je uspeo da izgovori i tu jednu reč.
N: Kada sam imala 12 godina...
Promuklim glasom izgovorim prisećajući se tog događaja.
Prišao mi je sa strane i naslonio se na zid isto kao ja.
N: Rodila me je sa 20 godina, a nedugo posle mog rođenja je otac iznenada umro. Oduvek mi je falio, njegovo prisustvo mi je očajnički trebalo. A onda, sa mojih 2 godina ona kući dovodi 7 godina mlađeg čoveka... Odmah sam osetila odbojnost prema njemu, zamisli kad sam sa 12 godina to već znala.
Progutam knedlu u grlu i obrišem suze iako znam da će još više njih izaći iz mojih očiju. Krajičkom oka sam ga uhvatila kako me par puta gleda bez ijedne reči.
N: Odmah se preselio kod nas... Posle tačno pet meseci... me je silovao...
●FLASHBACK●
Uzmem svog plišanog medu i zagrlim ga čvrsto ispod jorgana. Ni ove noći mama ne želi da mi pročita priču za laku noć. Da je tata tu, on bi sigurno to radio svako veče.
Umesto njega, moram da gledam ovog drugog čoveka.
Sklopim oči skupljajući suze u njima, te začujem kako vrata moje sobe škripe. Osetim neku težinu na krevetu, a odmah zatim i čvrstu mušku ruku na mojim ustima.
Uplašeno otvorim oči i pogledam u tamnu figuru, te ugledam te zverske oči.
L: Ne vrišti..!
Samo sam jače stegla medu u rukama, pre nego što sam osetila da njegova druga ruka pronalazi put mojih nogu ispod jorgana.
●END OF FLASHBACK●
Zajecam ponovo setivši se njegovih odvratnih dodira po mom telu, te spustim glavu u svoje ruke kvaseći ih toplim suzama.
N: Nije mi poverovala.. više je verovala njemu nego svojoj ćerki...
Plakala sam kao kiša, sav bol i traume su se vratile kad sam njih dvoje ugledala.
F: Ti si imala 12 godina, a on 25..?
Klimnem glavom i dalje je držeći pognutom.
✦Filip✦
Nisam ovu priču očekivao da ću čuti od nje. Ne znam ni šta da joj kažem na ovo..
Postavim lagano ruku na njena leđa koja se pomalo grče od jecanja i približim se njenom licu. Nosem dotaknem njen mokri obraz na šta uspravi glavu i pogleda me uplakanim očima.
Postavim joj ruku na obraz i obrišem celim dlanom njene suze ne skidajući pogled sa njenih očiju.
Još više je stegnem uz sebe kao da želim njenu bol preuzeti na sebe.
Približim joj se još više u mraku njene sobe toliko da osećam njene uzdahe.
N: Šta radiš to...?
F: Ne znam...
Stegnem joj lice još jače ali i dalje koliko toliko nežno, te joj okusim usne. Nisam ni sam znao što sam to uradio, ali činilo mi se kao prava stvar da uradim.