Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 24. deo

~ Osmeh smrti ~
●24.deo●
✦Nina✦
Papirima i potpisima nikad kraj neću videti u ovoj prokletoj firmi. Nije dovoljno to što moram u firmi da ih gledam, nego moram i kući, a već sat vremena se nisam pomerila sa prvog dokumenta.
Besna sam nenormalno već drugi dan jer je onaj krelac potpalio staru vatru u meni, sipao je so na staru ranu i ona se ponovo otvorila.
Ostavljena sam u ovom groznom poslu i još groznijoj firmi. Firma kao firma nije bila loša, štaviše bila je veoma poznata i uspešna, ali način na koji sam ja završila u njoj je bio odvratan, toliko da sam želela da je spalim skoro svaki dan.
U mraku sa samo malom upaljenom lampom na radnom stolu, moj, da kažemo, rad je prekinut kucanjem na ulazna vrata.
Besno izbacim vazduh iz sebe i udarim hemijskom od sto, te odem do ulaznih vrata.
N: Kako je to tako kratka večera...?
Otvorim vrata i umesto da ugledam Sofiju, ugledam onog kretena Filipa.
F: Oo dobro veče!
N: Šta ćeš ti ovde?
Prekrstim ruke gledajući ga namršteno.
F: Pa valjda se kaže "Izvoli uđi, dobrodošao", a ne tako da dočekuješ goste.
Besno stegnem vilicu, te uhvatim vrata kako ga ne bih udarila.
N: Kao prvo ti nisi dobrodošao, a nisi ni gost! I zašto si uopšte ovde? Da me još vređaš?! Nije ti bilo dosta?
F: Izgleda da te je mnogo pogodilo ono što sam ti rekao juče. Ko bi rekao da iza tako hladnokrvne kučkice stoji neka trunka emocije.
Počnem da dišem napeto, te postavim ruke na bokove.
N: A ko si ti da mi čitaš misli?! Šta ti znaš ko sam ja i šta sam?! Hajde tutanj!
Zalupim mu vrata ispred nosa, te odem desno nazad u svoju sobu i sednem za svoj sto odmah pored prozora. Kakav kreten!
Uzdahnem i počnem da čitam dokument ispočetka, te ponovo začujem neko sitno lupkanje po mom prozoru.
Podignem pogled zbunjeno gledajući u prozor, te opet začujem njegov jebeni glas.
F: O Julija!
Šta bre sada radi?! Ustanem sa stolice i nagnem se preko stola sklanjajući zavesu, te ugledam njega kroz staklo.
F: Primi me u svoj dom, a možda i u krevet!
Namigne mi i dalje se izmotavajući ispred mene.
Otvorim prozor i kroz stegnute zube se izvičem na njega.
N: Šta je tebi imbecilu?! Odlazi odavde smesta!
F: Ajde Julija, ne želiš me pored sebe?
N: Sklanjaj se iz mog dvorišta!
Xx: What the hell is happening there?! Keep it down! (Šta se to dođavola dešava tamo?! Stišajte se!)
Komšija preko puta proviri kroz prozor vikajući na mene.
N: Yeah, I'll take care of it! (Da, srediću to!)
Odbrusim mu besno, te vratim pogled na Filipa.
F: Nešto ti baš i ne ide.
Stisnem usne, te pogledam u saksiju na svom prozoru.
N: E sad ću odmah da sredim!
Dohvatim saksiju sa crvenim cvećem i bacim je pravo na njegovu glavu. Saksija pukne u nekoliko delova, a zemlja i cveće iz nje su završili u njegovoj kosi i odeći.
Zadovoljno se osmehnem, te prekrstim ruke sa zločestim osmehom na licu.
F: Jao, pa gde saksiju nađe!
Pogleda me bolno, te samo odmahnu rukom i ode niz ulicu. Zatvorim prozor i navučem zavesu, te sednem po treći put za sto.
Zavrtim hemijsku u ruci, te se blago osmehnem njegovom izmotavanju. Propali Romeo!
Odmahnem glavom, te prevrnem očima. Kakav Romeo može biti običan klinac i ženskaroš?