Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 30. deo

~ Osmeh smrti ~
●30.deo●
✦Nina✦
Žustro uđem u firmu udarajući u zid i hodniku gde me već svi radnici prestravljeno gledaju. Na desnoj strani zida se nalazila slika moje majke, Ivane Knežević. Osećam kako moje srce od besa hoće da izleti iz grudi i kako se moji nokti zarivaju u dlanove.
N: Take this down. (Sklonite ovo.)
Xx: But... (Ali...)
N: NO BUTS! I'M IN CHARGE OF THIS PLACE AND YOU'LL DO WHAT I SAY! (NEMA ALI! JA SAM GLAVNA OVDE I RADIĆETE ŠTA JA KAŽEM!)
Dišem zadihano zbog svog vikanja, te su dvoje radnika skinuli njenu sliku sa zida.
N: I don't care what you're gonna do with it, I just wanna see it. Every her damn thing is going away! Are we clear? (Ne zanima me šta ćete sa tim, ne želim da vidim to. Svaka njena prokleta stvar će otići! Jasno?)
Svi se sa strahom u očima složiše sa mnom te ja produžim u svoju kancelariju. Nisam ni imala živaca da sednem, već uzmem onu uramljenu sliku sa police i stegnem vilicu.
N: Ni prezime Knežević ne zaslužuješ da nosiš. Prokleta veštice!
Viknem glasno i razbijem staklo rama od pod.
Xx: Grube reči za tvoju majku.
Trgnem se i iza sebe ugledam onog kretena Filipa.
N: Kako si ti ušao?!
F: Pa na vrata.
Pokaže mi rukom sa nekim smeškom na licu a samo što vulkan besa ne izađe iz mene.
N: Šta sad hoćeš? Da ti ulepšam glavu još malo?
F: Neka, vidim da danas imaš gomilu problema. Drugi put ćemo na piće.
N: Napolje!
Otvorim vrata i krvnički ga prostrelim pogledom, te on izađe dok svoj pogled nije odvajao od mog i zalupim vratima za njim.
N: Samo problem za problemom..!
✻VEČE✻
✦Adrian✦
Pošto ona očigledno nešto beži od mene, što zbog sramežljivosti što zbog ne znam ni ja čega, moraću više da delujem. Ej Sofija, šta li mi to uradi za samo par dana..?
Pokucam na njena vrata, ali umesto nje ugledam njenu sestru.
N: O Adriane, dobro nam došao! Uđi.
Klimnem glavom, te se smestim na njihovu bež sofu u dnevnoj sobi.
A: Jel Sofija spremna?
N: Uskoro će. Želiš li nešto da popiješ?
A: Ne, hvala.
Sedne na fotelju ispred mene, te prekrsti noge.
N: Videla sam vas na naslovnoj strani, baš ste se snašli na slikanju.
A: Kako misliš snašli?
N: Pa ono, dobro izgledate na slikama kao da se privlačite, iako to nije tako van posla
Zbunjeno skupim obrve razmišljajući kako su ove dve rođene sestre tako različite.
A: Niko nije rekao da se ne privlačimo i van posla.
N: Zaista? Nešto mi ne izgleda tako.
A: To možda samo Vi mislite.
Osmehnu se i ustade sa fotelje, a ja prevrnem očima. Retko kad to radim ali sam ovaj put jako iritiran.
N: Ali ne znam šta vidiš u njoj. Mislim, došla je u ovoliki grad, a ne može da se snađe.
A: Pa?
Upitam iznervirano, te se naslonim na naslon sofe, ali širom otvorim oči kada osetim njene ruke kako klize sa mojih ramena ka mojim prsima.
N: Ja mogu umesto nje...
Trgnem se i ustanem, pa se okrenem ka njoj.
A: Gde je Sofija?!
Viknem glasno, ali usne mi se same razdvoje kada je u onoj mojoj odeći od jutros vidim na njenim vratima suznih očiju.
A: Sofija..
Sklopila je oči na kratko, a zatim izletela kroz ulazna vrata.
A: Stani!
Potrčim za njom, ali je ovog puta mnogo brža od mene. Nisam mogao da poverujem da ne mogu da je sustignem već dobrih 15 minuta dok nismo došli do mosta.
Zaledim se u mestu kada je vidim da se penje na ogradu mosta.
A: Siđi molim te odatle, nemoj uraditi neku glupost..!
Okrene se prema meni i suze počnu da joj klize po obrazima.
S: Nije ovo glupost...
Već u sledećem trenutku skoči sa ograde da ne uspem ni da je uhvatim i sprečim.
A: SOFIJA!