Osmeh smrti - 71. deo

74 3 0
                                    

~ Osmeh smrti ~
●71.deo●
✦Sofija✦
Kako je lep osećaj držati voljenog za ruku, osetiti njegov miris i biti blizu njegovog srca i njegovih usana.
A: Nisi progovorila ni reč već nekoliko minuta, šta ti je?
S: Prija mi ovako.
Promrmljam tiho dok glavu držim naslonjenu na njegovim grudima sedeći pored njega na klupici.
Otvorim oči blago trepćući pa se odjednom setim njegovog odgovora na intervjuu.
S: Šta si studirao?
Nastala je tišina na par trenutaka, pa se začuo njegov glas.
A: Inženjerstvo. Skupo školovanje kao đavo.
Zbunjeno skupim obrve i pogledam ga podižući glavu, pa me on upitno pogleda.
S: Inženjer? Ti?
A: Šta je tu čudno?
S: Bolje ti ide modeling.
A: To je bio jedini način da otplatim to školovanje. Još ga plaćam, ostalo je još samo malo.
Uspravim se pa se okrenem prema njemu odlučna da saznam više o njegovom i Filipovom životu od ranije.
S: A vaši roditelji?
A: Odavno smo se iz Srbije preselili. Prvo nas je otac odveo u Kanadu. Bilo je lepo ali i pomalo hladno za sve nas, ali živeli smo lepo. Otac je odjednom počeo da zalazi u dugove i svi smo se brinuli kako će to uticati na naš život. Zadnju godinu moje srednje škole smo proveli kao u paklu, nismo znali da li ćemo biti živi sledećeg dana. Filipa to i nije pogađalo, bio je mlađi i buntovniji od mene, pa smo i o njegovim tučama i ranama morali da brinemo. Otac nas nije zapustio, brinuo se jako dobro o nama kao i majka, ali su zajedno doneli odluku da se ja sa Filipom preselim u Njujork i tako spasim naše živote. Možeš zamisliti mene sa 19 godina kako se brinem o momku od 14 godina.
Maleni smešak mu se pojavio na licu i to je bio jedini koji se stvorio tokom njegove priče.
S: I ovde je pravio probleme, zar ne?
A: Naravno, svakog dana sam mu čistio rane i svake nedelje sam išao kod direktora njegove srednje škole. Nekako su nas roditelji finansirali iz Kanade i pored tolikih dugova. To su bile te prve dve godine..
S: Onda su prestali da šalju novac?
A: Da. Znao sam da nešto nije u redu iako bi mi majka govorila da će uskoro novac stići za nas dvojicu. Ali i u njenom glasu se nešto sumnjivo događalo, što smo tek nakon njene smrti saznali.
Namrštim se zbunjeno kad on pogne glavu grizući usnu snažno.
A: Među njima se desio raskol, otac ju je tukao pune dve godine. Nedugo nakon što sam se čuo sa njom on ju je i ubio. Završio je odmah u zatvoru, mislim da se i sam prijavio. Sećam se samo da sam uveče oko osam sati dobio poziv iz policije. Slomljen sam bio, ali sam više bio zabrinut kako ću to Filipu reći. Dobro je i podneo, sve što su meni u policiji rekli sam preneo Filipu. A otac... Nakon nekih godinu dana u zatvoru završio je ubijen i on. Tako da smo ostali samo Filip i ja..
Srce mi se slamalo na hiljadu delića dok sam svaku njegovu bolnu reč slušala. Suze su se presijavale u njegovim očima dok je negde gledao zamišljen.
Priđem mu se strane i spojim nam čela puštajući da moj topao dah ugreje njegov obraz. Bar toliko mogu da uradim za njega.
A: Ja sam svoj deo rekao. Red je na tebe.
Osmehnuo se jedva, valjda pokušavajući da potisne sve ono od malopre.
S: Ja sam diplomirala za grafički dizajn tačno pet dana pre nego što sam doputovala ovde, ali želja moje majke je oduvek bila da se bavim modelingom. Umrla je tačno na sredini mog školovanja, baš kao i vaša...
Sagnem glavu na kratko primećujući koliko sličnosti imamo on i ja.
A: Šta joj se dogodilo?
S: U sred noći joj je stalo srce. I ja sam, kao i ti, za njenu smrt saznala iz hitne pomoći. Nikada me tako nešto nije slomilo...
A: A otac?
S: Otišao je od nas dok sam još bila mala, mislim da se i ne sećam više njegovog lika. Nikada nas nije ni pozvao.. Moja priča je kraća od tvoje.
Našalim se blago kako bismo se malo oraspoložili što i uspe nekako, pa izdahnem.
A: Jel su i Nina i Filip izašli negde?
S: Ne, Nina je kući, radi test za trudnoću.
A: A?!
Nasmejem se malo glasnije, pa se ipak uozbiljim kad shvatim da njemu nimalo nije dobro.
S: Pa znaš da nisu koristili zaštitu..
A: Ne!
Ugrizem se za usnu, pa on žustro izvadi telefon iz džepa.
S: Stani! Možda i nije trudna, kad budemo sigurni onda mu drži lekciju.
Izdahne iznervirano, pa vrati telefon nazad a mene pogleda sa smeškom.
S: Nemoj da budeš nadrndani tatica..
Približim mu se i ostavim mekani poljubac na njegovim usnama koji on rado prihvati i još više produbi..

Osmeh smrti [ZAVRŠENA]Where stories live. Discover now