Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 79. deo

~ Osmeh smrti ~
●79.deo●
✦Filip✦
Spojenih čela smo sporo plesali uz pesmu okruženi uskim krugom ljudi. Na tren bi moja malena sklopila oči opuštajući se u mojim rukama koje dodiruju samo njen stomak. Naš maleni bebac sada stoji između nas, između njegovih najjačih osoba i osoba koji će ga po cenu života štititi i paziti.
F: Malena..?
N: Hm..?
F: Nemoj da zaspiš usred plesa...
Osmehne mi se, pa otvori oči nežno me gledajući. Pesma se bližila kraju, pa joj rukom uhvatim bradu i privučem ka sebi u poljubac. Izazovemo glasne aplauze na kraju pesme i plesa, pa se sa širokim osmehom odvojimo.
S: E sad torta!
Sofija radosno uzviknu, pa nam osoblje na malenom pokretnom stočiću unesu tortu na četiri sprata čije su ivice krasile vatrene crvene ruže.
S: Filipova naredba.
Sofija dobaci Nini koja me pogleda sa takvom radošću koja se ne može opisati. Ili bar ja ne mogu da je opišem.
A: Hajde mladenci, secite zajedno..!
Uzmemo dugačak nož i postavim svoju ruku preko Ninine čvrsto je stezajući, pa zajedno zasečemo tortu sve od vrha pa do kraja. Uzmem i dam joj zalogaj torte, pa se kroz jelo meni osmehne.
N: Jesi li i ti birao ukus?
F: Ne, ja sam samo birao dizajn.
Nasmeje se, pa i meni da zalogaj, te klimnem glavom.
F: Bogami, dobro su njih dvoje izabrali. Ali moja dekoracija je pobedila.
N: Narcisu.
✻VEČE✻
Nakon neka tri sata cele proslave sam nas dovezao nazad kući. Iako bi proslava venčanja trebala duže da traje, nismo želeli više kako se Nina ne bi puno umorila, ipak je pri kraju sedmog meseca trudnoće.
N: Vraćaš mu odmah auto?
F: Ne, dao mi je da ga zadržim, kao poklon za venčanje. Pre nedelju dana je ceo auto doveo u red.
Svakako nam je trebao auto zbog malog, ne mogu biti zahvalniji što mi je drug poklonio svoj auto sad kad nam najviše treba.
Ispred naše kuće se parkiram i pomognem Nini da izađe iz auta sa sve onom ogromnom venčanicom, pa se zaustavimo ispred ulaznih vrata i otključam ih.
F: Gde si krenula?
Zaustavim je kad krene da zakorači unutra, pa me zbunjeno pogleda.
F: A tradicija?
Upitam je, pa je bez čekanja na odgovor uzmem u naručje i prenesem preko praga. Leđima zatvorim vrata, pa je pogledam.
N: Previše sam teška, spusti me sad.
F: Ja te nosim do spavaće sobe.
Jeste, bila je teška, ali ne preteška za mene. Otkad je počeo da joj se primećuje stomak, postala mi je još privlačnija. Pa čak i sa svim tim izlivima besa i plača mi je bila najslađa na svetu.
Spustim je polako na noge kada uđemo u našu spavaću sobu, pa joj u mraku pronađem malene oči koje sijaju dok gledaju u mene.
Preko golih ramena prelazim joj nežno prstima i osećam njenu kožu kako se ježi.
Poljubim joj čelo nežno, te osetim njen vreli dah na mojim grudima.
F: Malena moja..
Na moje reči samo me je još jače stegla oko leđa i naslonila glavu na mene.
F: A jesi me prešla sad za prvu bračnu noć..!
Začujem njen smeh u mraku, pa joj pomognem da skine venčanicu i da obuče neku moju sivu trenerku kako bi joj bilo što udobnije, pa legnemo zajedno u krevet.
Preko nas prebacim još jedan tanji jorgan jer je njoj uvek hladno koliko god jorgana da stavim. Namerno to radim, tražila bi mi pedeset jorgana i ne bi joj bilo dovoljno, samo zato što želi da je ja ugrejem. A ja joj namerno teram inat, sve dok na kraju ne popustim. Tako sam i sad uradio, i opet popustio.
F: Još uvek ti je hladno?
Posle par minuta je upitam, iako sam osećao da mirno diše.
N: A-a. Jao!
F: Šta je?!
N: Vidi!
Uhvati me za ruku i stavi je na njen stomak, ali ja ništa ne osetim.
F: Nina, shvatili smo da svaki put do sad kad sam hteo da osetim kako se rita, on namerno prestane.. Jao!
Trgnem se i ja sad jer osetim snažan udarac pravo u moju ruku, pa pogledam Ninu u čudu.
N: Eto, iznenadio te..
Osmehnem se široko pa se podvučem pod jorgan i počnem da ljubim njen stomak.
F: Pa ko će to biti tatin fudbaler?
N: Hej, nismo rekli da ćemo taj sport! Uostalom, nije se još dete ni rodilo!
F: Fudbaler je i kraj!
Viknem ispod jorgana, pa nastavim da ostavljam poljupce po njenom stomaku sve dok se ona nije uspavala.