Osmeh smrti [ZAVRŠENA]

Osmeh smrti - 18. deo

~ Osmeh smrti ~
●18.deo●
✦Sofija✦
A: Spremna?
Upita me tiho polako mi se približavajući, te ja blago i nesigurno klimnem glavom.
Svetla se upališe, a on me rukom obgrli oko struka. Očekivala sam da će me žustro privući sebi, ali me milimetar po milimetar polako približava sebi. Taman da nam se tela blago dodirnu žustro me stegne uz sebe, te ja jedva suzdržim vrisak.
Gleda me nekako... požudno. Kroz njegove blago razdvojene usne izlazi vruć vazduh i kruži oko mog lica koje se već rumeni, osećam to. A on... on ne skida pogled sa mojih usana, a ni ja ne skidam sa njegovih.
Da li i on želi isto što i ja? Šta ja zapravo želim? Želim njegove usne kako bih ih samo jednom imala ili želim njega celog? Želim li ga samo jednom ili ga želim uvek?
Želim ga uvek, ali on to sigurno ne.
Bela majica na bretele koju sada nosi otkriva njegova jaka ramena dok ja drhtim zbog njegove blizine.
Blicevi su samo treperili, a ja zbog njegovog daha na sebi ni njih ne vidim.
K: Adriane, možeš li još bliže?
Bez ijedne reči me uhvati drugom rukom oko struka, a onu koja mu je već bila tu, spusti niz moju levu nogu prelazeći prstima preko moje gole kože.
Njegov maleni dodir učini da osetim trnce po celom telu. Vulkan je u meni i ne znam u kom trenutku će lava iz mene izaći.
K: Još više!
G. Pejović viče ushićeno i opčinjeno verovatno se diveći ovome što vidi između nas dvoje. Šta hoće ovaj čovek više? Da me Adrian poljubi?!
Njegova glava se polako spušta ka mom vratu i ja gubim dah polako. Neće valjda...? Nije da ne želim, ali... zar pred svima?
Njegove mekane i rumene usne prvo blago okrznu moju kožu, a zatim se ponovo u punoj veličini nađu na mom vratu. Divan je osećaj imati njegov trag usana na sebi.
Tek tada se potpuno opustim i zatvorim oči, te pustim da mi glava sama padne unazad. Nije mi se oteo izdah zadovoljstva iako sam jako želela i sama da ga čujem da su mi se čak i usne razdvojile od užitka.
Ruka mi sama krene sa njegovog ramena i završi u njegovoj baršunastoj kosi.
K: Odlično! Kraj!
Vikne i ja se odjednom trgnem, te pogledam u Adriana koji ima veoma nežan pogled. Kao da iščekuje da mu kažem nešto.
K: Završili ste za danas, presvucite se i slobodni ste!
Blago se osmehnemo oboje, te ja brzim koracima krenem ka svalačionici. Zatvorim vrata za sobom i naslonim se na njih.
S: Jao koje usne...!
Prođem rukom kroz kosu dok sam sve brže disala. Sama pomisao da su njegove usne bile na mom vratu dovodi me do ludila. Gorela sam u tom momentu za njim.
Odjednom, tužno skupim obrve i sklopim oči.
S: Ali to je samo za slikanje, ne oseća on to zaista...