Samo moj idiot (Završena)

2. Deo

Izlazim iz učionice, te se zaputim ka svlačionici. Hodajući hodnikom škole, pogled mi zaluta na Chrisa. Kako je prolazio, pogledali smo se u oči. Brzo skrenem pogled, te brzim korakom stignem do svlačionice.
Puna sala prelepih i popularnih devojki. Sofia me je nestrpljivo čekala na ulazu.

"Hajde, hoćeš da nas upiše profesor"

"Neću, samo.."

"Hajde ulazi"

Ušla sam unutra... Spustivši pogled osetim ogovaranje oko mene. Nisam im davala pažnju, jer me nije dirnulo. Moja nezainteresovanost ih je mnogo nervirala, pa su pokušavali na razne načine da mi pruže pažnju.
Od kesice kondoma u rancu, do cepanje svesaka. Sve je to bilo tužno i bolno, ali šta im mogu. Sve je to deo života, koji sam morala nekad da prođem.
Nikad nisam pokušavala biti popularna, jer je to nešto bespotrebno u mom životu.

"Ovde ćemo da igramo, što dalje od tih idiota" rekla je Sofia.

"Dobro, nego..."

"Šta te muči" upitala me je, dok je bacala loptu.

"Ne znam, već duže vreme razmišljam o majci i..."

"Jao bre"

Polako mi priđe i snažno me zagrli. U tom jednom zagrljaju sam mogla osteti puno ljubavi, koju mi pruža.
Ona je jedina koja mi je pružala i pružiće svu podršku ovog sveta. Jako mi je drago što je stala uz moju stranu priče i pomogla mi oko svega.
Završivši sa fizičkom, izađemo ispred škole, te sednemo na jednu od klupi. Puno dvorište učenika je krasilo dvorište škole.

"Hoćeš malo?" pruža mi šargarepu.

"Neću, hvala ti"

"Ariel, koliko dugo nisi jela i ponovo odbijaš" kaže sa punim ustima.

"Jela sam, ne brini se"

Pričajući o tome, prekinula nas je dreka učenika kod jednog velikog hrasta.

"Šta sada rade" kaže Sofia.

Skočim za njom, te potrčimo ka gomili učenika. Moja visina je bila mala, zato i nisam mogla baš da vidim o čemu se radi.