Dolazim i vidim tetku ispred jedne kapije. Sidjem brzo sa bicikla i potrčim joj u zagrljaj. Nisam je videla jedno 11 godina i previše mi je nedostajala iako je skoro zaboravila da postojim. Mnogo se prolepšala što moram da priznam.
"Jesi ponela ključ?" upitala me je.
"Aha" klimnem glavom u potvrdnom smislu.
"Ajde idemo" otvorila je kapiju dvorišta jedne kuće.
Bela kuća, na dva sprata, malo čudnog oblika.
Zbunjeno krenem da je pratim, jer nisam imala pojma zašto sam ovde. Stanemo ispred vrata, te stavim ključ u bravu i otvorim vrata. Udjem unutra i zateknem raj. Kuća je bila poput bajke. Boje su se mešale. Nameštaj je bio prelep i nekako moderan.
"Šta ćemo mi ovde? Čija je ovo kuća?" upitala sam.
"Srećo, ovo je tvoj nov dom" nasmeši se i poljubi me u obraz.
"Molim?" ostanem totalno šokirana njenom izjavom, jer je ovo preskupo i bukvalno ne zaslužujem ovo.
Suze su mi se skupljale u očima.
"Nemoj da plačeš, samo sam htela da ti pomognem" rekla je.
"Ovo je previše za mene" kažem tiho.
"Ne, zaslužila si ti mnogo više. Hajde da ti pokažem kuću" kaže srećno.
"Ovo je san" kažem kroz blage suze.
Prolazeći kroz kuću, sve više i više sam ostajala bez teksta. Kuća je bila jednostavno prelepa. Iako je u bogatom kraju, bila je prelepa. Bela boja se najviše izražavala u celom stanu. Na samom kraju je ostala moja soba, koja je po njenim rečima, bila najveća. Otvorivši vrata, ugledam ogromnu sobu. Bila je prevelika za mene. Imala je terasu koja je imala prelep pogled. Od silnog šoka krenem da plačem, jer nikad nisam mislila da ću ovakvo nešto dobiti. Imala sam posebni garderober, koji je bio prepun odeće. Kad sam završila sa razgledanjem, snažno je zagrlim tako da je nikad više ne pustim.
YOU ARE READING
Samo moj idiot (Završena)
RomanceAriel je povučena i siromašna devojka. Jako mučena od strane oca, ostaje sa bratom na ulici. Njihova jedina ljubav jeste partizan. Svaki dan im je prolazio bolno, dok im majka koja je navodno umrla došla i spasila ih iz opasne krize. Ariel postaje p...
