Samo moj idiot (Završena)

Poslednji deo

Rukom prekrijem oči, jer su bile pune suza. Nisam mogla ovo. Ovo je previše. Spustim ruku, gde svi krenu da ispuštaju suze. Gledajući sve te suze, me je teralo da još više zaplačem. Odlučim da im kažem, te napravim korak i poderem se.

"TRUDNA SAM" razderem se, na šta svi ostanu uplakani u šoku.

Brzo potrčim kod Sofie i zagrlim se.
Vrištanje, zviždanje se čulo oko mene. Bilo je neverovatno. Uplakano, ali nasmejano poljubim Sofiu u obraz i zahvalim joj se za sve što je učinila za mene. Bez nje, ko zna da li bi bila živa sada.
Odjednom, onako u gužvi začujem taj glas. Glas koji mi je naterao na jezu. Polako se okrenem i padnem na kolena. To su bili oni. Moja porodica. Nick već u suzama, majka šokirana mojom pojavom, a otac... Otac obrijan, namirisan i nelo obučen. Nemoguće, ja ovo sanjam. Da li se to... On... On se odvikao... Moj otac za kojeg se nikad nisam nadala da će se odvići od alkohola, se spasio pakla.
Brzo ustanem i potrčim Nick-u u zagrljaj. Suze su mu mokrile košulju koju je nosio. Jako mi je nedostajao. Previše ustvari. Osetim taj njegov poseban miris. On je moj brat. Brat kojeg volim više od života. Pustim ga i snažno zagrlim, majku koja je htela da umre od plača. Neverujem da plače zbog mene. Da li je moguće. Ovo se ne dešava. Nakon par minuta se pomerim i stanem ispred oca. Oči su mu bile pune suza. Mislim da se kaje zbog svega. Zbog pakla koji nam je pružio 10 godina. Ali nakon svega odlučim da ga zagrlim i oprostim mu, jer je on ipak moj otac. Ne želim da bude mržnje medju nama. Nakon svega, ipak mi je malo nedostajao. Ne mogu da držim to u sebi. Isto tako sam preponosna na njega, jer je uspeo da se izleči od tog alkohola.
Pomerim se i u suzama se okrenem prema Chris-u koji se mirno stajao i gledao me. Polako mu pridjem i svoje ruke stavim na njegove obraze. Svoje ruke stavi na moje obraze, no nam spojim usne. Kroz poljubac sam tiho dodala, nešto što me je usrećilo.

"Volim te, delija"

"Volim te, grobarko"

*KRAJ.*