Čekajući i smarajući se, nisam ni primetila da se Chris probudio. To jest bio se i rasanio. Širok osmeh, kao i njemu se napravio na licu. Te rupice na njegovim obrazima bi očarale moje oči.
Polako ulazeći u sobu iz nekog nepoznatog razloga krenem da plačem. Previše sam emotivna osoba i bukvalno za svaku sitnicu plačem. Sednuvši pored Chrisa na stolicu, obrišem suze i nasmejem se.
"Nemoj da plačeš, molim te" rekao je.
"Ne mogu, Chris. Ne bi bio ovde, da..." prekine me u pola rečenica njegova ruka, koje je uhvatila moju i nežno je držala.
Osetila sam to nešto u sebi.
Osećala sam se jako neugodno i stidljivo, ali vremenom bi mi prijalo. Kako je vreme prolazilo, ja sam bila sve više i više umornija i sve mi se više spavalo. Kapci su mi polako padali.
"Dodji ovamo" rekao je sa osmehom.
"Kuda?" kažem polu uspavano.
Uhvati me za kukove i povuče me prema njemu, tako da legnem pored njega.
Namestim glavu pored njegove glave, a ruke stavim oko njega. Srce mi je previše brzo kucalo. Trnci su mi prolazili niz ledja. Opet se vratio taj čudan osećaj. Još jednom se lepo namestim i pogledam ga.
*Uveče*
Budi me doktor. Zbunjeno ustanem i primetim Sofiu kako sedi na stolici i krišom se smeje. Sidjem sa kreveta i spuštenom glavom sednem do Sofie. Dok je doktor pregledao Chrisa, Sofia bi mi se smejala.
Šta sam to učinila. Šta mi se to desilo. Nemoguće. Ovo mora da je san. Šutnem Sofiu u nogu, te tiho zajeca i rukom prekrije usta.
Nakon 10-ak minuta doktor izadje, a Sofia krene na sav glas da se sveje.
"HAHAHAHA" vrišti od smeha.
"Sofia... začepi momentalno" kažem sramotno.
"Izvini, izvini"
"Bilo je lepo dok je trajalo" rekao je protežući se.
Sklonim pogled, jer sam šokirana njegovom izjavom.
YOU ARE READING
Samo moj idiot (Završena)
RomanceAriel je povučena i siromašna devojka. Jako mučena od strane oca, ostaje sa bratom na ulici. Njihova jedina ljubav jeste partizan. Svaki dan im je prolazio bolno, dok im majka koja je navodno umrla došla i spasila ih iz opasne krize. Ariel postaje p...
