Samo moj idiot (Završena)

4. Deo

Pokucam dva puta na vrata i začujem samo jedno oštro

"Uđi!"

Nezainteresovano za život uđem i sednem do Chris-a, koji je držao svoju, pa skoru polomljenu vilicu.

"Ariel, ti si jedna dobra, prelepa i iskrena devojka, ali ovo..." rekao je.

"Ova.." krenem, ali me Chris prekine u pola rečenice.

"Izbacite je" doda, odlučno.

"Stani, Chris"

"To je zaslužio" kažem.

"Po čemu sam to zaslužio?" upita me.

"Molim? Još pitaš" ustanem sa stolice, te potrčim ka toaletu.

Otvorim vrata i uzmem Nick-a. Dovedem ga do direktora i otvorim vrata.

"Prebio mi je brata. Skoro pa ga je ubio" dodam u suzama.

"Nemoguće" kaže direktor.

"Sve je moguće"

Obrišem suze, te sklonim zaluteli pramen iz uha. Vodeći Nick-a prema ulaznim vratima škole, Sofia me zaustavi.

"Alo, šta se desilo?" traži odgovor.

"Pričaću ti sutra, ako preživim" osmehnem se i izađem napolje.

Korak po korak, dok nismo stigli do stana. Pomolim se Bogu da sve prođe kako treba, ali nije se dogodilo onako kako sam očekivala.
Ulazim u stan i zatičem oca u istom stanju. Olešen od alkohola gleda u majčinu sliku. Jako bolno za moje oči, progutam veliku knedlu u grlu.

"Šta mu se desilo?" kaže.

"Prebili su ga..."

"Ko!" razdere se.

"D...de..delije" tiho kažem, tako da me ni ne čuje.

"Jesam li vam rekao da nemate nikakav kontakt sa njima!" razdere se i ustane na noge.

"O...oni... sami su tako odlučili"

"Ubiću vas! Idioti jedni!"

Uzme staklenu bocu sa stola i baci je na mene. Pukla je na komadiće, kao i moje srce. Padnem preko Nick-a, koji je bio već dovoljno povređen. Mogla sam videti taj bes u očima, koji će me uvek plašiti.