67. deo

1K 37 0
                                    

Ne mogu ja ovo. Želim ponovo da osetim te meke pune usne. Htela sam da plačem, ali se opet vratila hladna Ariel i odbila njegovu stranu priče. Tužno sam šetala ulicom, dok se auto nije nije zaustavio pored mene. Prozor se otvorio, te sam pogledala i ugledala šefa.

"Dobar dan" kažem sa lažnim osmehom.

"Zašto nisi na poslu?" upita me.

"Bolesna sam, pa sam izašla malo da udahnem vazduha" kažem.

"Aha, brzo ozdravi" kaže.

"Hoću, ništa se ne brinite"

Udjem u stan, te se izujem i bacim se na kauč. Želim da crknem. Nisam trebala dopustiti da moja mračna strana zavlada nadamnom. Plače mi se. Ali ne mogu. Srce mi se cepa. Kako sam mogla nešto takvo da dozvolim. Mislim da ni on ne bi posle ovoga hteo nešto više od orijateljstva, jer sam ispala hladnokrva prema njemu. Ležajući na kauču, na vrata je ušla Sofia, bacivši ranac na pod.

"Jeste pričali" kaže veoma brzo.

"Sofia, molim te pusti me" kažem sa očima punim suzama.

"Šta si uradila?" kaže zabrinuto.

"Bukvalno sam ga stavila u friendzone situaciju, a ne želim drugarstvo želim nešto više" krenem da plačem.

"Jao bre, trebala si da ga saslušaš"

"Hladna Ariel se pojavila i sada će me odbiti i bićemo samo prijatelji" suze su mi padale niz obraze kao nikad.

Osećam se previše pokvareno, jer ne mogu da dišem bez njega i jednostavno ga želim. Nisam nikad mislila da ću ovo reći, ali to je uradio od mene. Ludim za njim i ne želim da ga izgubim. Želim da vratim vreme i da ga saslušam, jer je ono sigurno bila nečija igra. Misleći sve ovo u sebi, sve više sam plakala.

Samo moj idiot (Završena)Where stories live. Discover now