Samo moj idiot (Završena)

69. deo

Smoreno se vratimo kući. Šta sada da radimo. Osim toga što ćemo živeti na ulici, ostaćemo i gladne. To jest, na neko vreme će nas hraniti Sofiin dečko. Sednem na kauč i uključim televizor. Sofia je od silne nervoze krenula da hoda po stanu, kao neko kuče. Uključila sam film, koji nisam mogla da gledam od Sofiinih milionskih pitanja.

"Sofia, gledam film" kažem.

"Znam, znam. Nego, gde ćemo živeti ako nas gazda izbaci?" upita me i sedne do mene.

"De znam bre, smislićemo nešto" dodam, te mi telefon zazvoni.

"Nepoznat broj?" kažem zbunjeno.

Odlučim da se javim, te se javim.

*Poziv*

"Halo, da li je tu Ariel?" upitao me je nepoznat glas.

"Da" kažem tiho.

"Ovde Chris-ov otac, rekao mi je za vašu trenutnu situaciju. Jako ste mlade da bi ostale na ulici, pa vam ovim putem prenosim da ste dobile posao u mojoj firmi" rekao je srećno.

"Ali... Zar nije nekako prebrzo" kažem veoma brzo od sreće.

"Možete sutra početi. Rećiću Chris-u da vam pošalje adresu" doda.

"Ja... Ja.. ne znam kako da vam se zahvalim.. Nisam nimalo očekivala. Previše vam hvala" rekla bukvalno presrećno.

"Isto tako moram malo bolje da te upoznam, jer Chris ne orestaje da priča o tebi" nasmeje se.

"Drago mi je" nasmejem se.

"Dobro onda, očekujem vas sutra u mom uredu" doda.

"Nećete se pokajati što ste nas zaposlili" kažem srećno.

"Nadam se. Vidimo se sutra"

"Vidimo se" kažem jedva se suzdržana da ne vrisnem od sreće.

*Kraj poziva*

Prekinem poziv i bacim telefon na krevet. Snažno zagrlim Sofiu, te krenemo zajedno da vrištimo. Osećala sam se nekako čudno, jer ću svaki dan vidjati Chris-a. Da li će to značiti? Ne, ne... Neće. Mi smo sada samo prijatelji. Ili ipak ne. Nasmejem se, te odlučim da nas častim jednom picom. Ako crknemo, bar ćemo bite site.