Samo moj idiot (Završena)

90. deo

Laganim koracima udjem u kancelariju i zateknem nešto veoma bolno za moje oči. Ispustim torbu, te krene slana tečnost da mi se skuplja u očima. Brzo zatvorim oči i slomljeno izadjem iz kancelarije. Da li je moguće. Zasto mi to radi. Da zatekla sam ga kako se ljubi sa jednom od lepših radnica. Izazeći iz firme začujem njegov glas. Dozivao me je. Počnem još više da plačem, no se okrenem.  Plakao je. Moje suze nisu mogle to da izdrže. Oboje smo plakali i gledali se jako slomljeno. Bolelo je. Jako. Srce mi se cepalo u hiljadu sitnih komadića. Teško sam disala. Po prvi put vidim da plače. Nikad nije plakao. Bar ne u mom prisustvu. Poseban je. Nije kao drugi. Polako krenem da mu prilazim, dok nam nisam nežno spojila usne. Oboje plakajući smo držali spojeno usne. Njegove pune, meke i vlažne usne su me nežno ljubile. Pune ljubavi. Nisam želela da prestane. Odvojimo se i spojimo čela. Plakajući me poljubi u teme kose i snažno me zagrli. Oko nas su stajali radnici, neki polu uplakani, neki su nas ogovarali, a neki su nas pažljivo posmatrali.
Podignem pogled i primetim devojku, koja je bila sa njim u kancelariji. Polako pomerim Chris-a i nervozno krenem prema njoj u kojoj se odavno video strah. Pridjem joj na par milimetara od lica, te joj iznenada udarim šamar. Mene je zaboleo. Suze su same padale niz moje pune obraze, dok se u njoj pojavljivala velika mržnja nadamnom.

"Chris nikad ne bi to uradio! Chris me ne bi prevario sa najvećom k*rvom u firmi!" krenem da se derem, dok je kasnije nastao totalni muk u celokupnoj priči.

"Budeš li mu još jednom prišla, živu ću te zakopati!" razderem se i okrenem se.

"Otpuštena si" rekao je Chris-ov otac sa terase. Obe pogledamo ka njemu, koji je očito veoma ljut.

"Ja?" kažem.

"Ne, naravno" padne mi kamen sa srca, no izdahnem.