Samo moj idiot (Završena)

68. deo

*jutro*

Budim se na podu. Promaja me je udarala u ledja. Polako sam ustala i zatvorila otvoren prozor. 12 sati. Da li je moguće. Sanjivo sednem pored Sofie, te krenem da je budim.

"Ajde ustaj, moramo na posao" kažem.

"Evo, evo" promrlja i ustane.

Nimalo mi se nije išlo na posao. Jeste zanimljiv, ali je i zamoran. Danas bi trebalo ranije da se vratimo, jer nema nijedan rezervisan rodjendan. Obučem sive farmerke i belu majicu, te sednem za sto i uzmem da jeden nešto skroz random iz frižidera. Nakon 10 minuta, Sofia mi se pridružila, te smo zajedno uživale u hrani.

Ulazimo u igraonicu, gde nas presretne šef. Nismo znale šta je u pitanju, pa smo stale ispred njega. Izfledao je primetno besan.

"Otpuštene ste" rekao je hladno.

"Molim" kažem razočareno.

"Zašto?!" doda Sofia nervozno.

"Dobio sam žalbe na vas dve, od strane roditelja"

"Molim?!" kažemo u isto vreme veoma izbezumljeno.

"Platu ću vam dati kada se setim, sada napolje" uzvikne, te šokirano izadjemo.

Ovo se ne dešava. Sa kojim parama ćemo platiti stan i... Već krenem da paničim, jer je ovde u Italiji teško naći posao. Šta smo to uradile, da se nekom ne svidja. Spuštenom glavom sam hodala ulicom, dok se nisam sudarila sa nekim.

"Izvin..." podignem pogled i primetim Chris-a.

Prevrnem oči, te krenem da ga zaobidjem.

"Šta je bilo?" upita me.

"Chris, nimalo mi nije do svadje. Zaobidji nas, molim te" dodam smoreno i ponovo spustim pogled.

"Sofia, šta se desilo?"

"Otpustili su nas, neko se žalio na naš rad" nakon što je rekla, pogledam je oštrim pogledom, jer nije trebala to da uradi.

Totalno ga se ne tiče naš privatan život.

"Zašto nisi htela da mi kažeš?" kaže.

"Zato, jer te ne zanima moj život i moj posao" uzviknem, te se uhvatim za glavu, jer me je previše iznervirao.

"Odakle tebi to?"

"Znam Chris, sada nas pusti, dovoljno smo sjebane" kažem i okrenem se.