Pogledam je u oči, te prekrstim ruke. Velika usta i ogromne grudi su mi se sve više približavali, sve dok je nisam gurnula.
"Alo seljančice! Jel znaš koga guraš?!" razdere se tako da u celoj školi nastane muk.
"Da, devojku koja je željna k*rca!" odmahnem kosom i udjem u učionicu sa knjigama u ruci.
Stavim crne naočare, te mirno, bez puno nervoze sačekam profesora.
*3 sata kasnije*
Izlazim iz škole i lagano krenem prema kući, jer ću ukoliko zabušavam zakasniti na utakmicu. Polako udjem u kuću, te se popnem na sprat. Otvorim vrata od sobe i na krevetu ugledam san bukvalno.
Na krevetu se nalazio partizanov dres i sve. Razderem se, tako da se majka popne na sprat.
"Šta je bilo?" upita me.
Okrenem se prema njoj i snažno je zagrlim.
"Hvalaa ti puno.. ja.. Ja sam ovo mogla samo da sanjam" kažem uplakano.
"Eej, nemoj da plačeš. Hajde obuci je da vidim kako ti stoji"
Uzmem majicu, te je obučem. Bila je kao sašivena za mene.
*Na ulazu*
Udjemo unutra i stanemo medju gomilu ljudi, koji su silno isčekivali taj trenutak. Nick-ova i moja sreća se nije mogla opisati rečima. Bukvalno mi se polako ostvaruje san.
*Polu vreme*
Smirim svoje glasne žice, te popijem gutalj vode. Grlo me je peklo, ali ljubav prema Partizanu bi sve to smirila i nagovorila me da nastavim dalje.
*Kraj*
Izlazimo iz stadiona sa prevelikom dozom sreće. Pobedili smo. 2-1. Sreći nije bilo kraja. Nick i ja odlučimo drugim putem da odemo da bi se izvukli iz gužve, ali u toj odluci smo se teško zajebali.
"Alo! Stani! Chris nije došao!" dodao je neko veoma glasno.
"Boli me k*urac za Chrisa!" uzvikne.
Hodajući putem ispred nas se stvori grupa. I to ne bilo kakva grupa. To su bile Delije.
VOUS LISEZ
Samo moj idiot (Završena)
Roman d'amourAriel je povučena i siromašna devojka. Jako mučena od strane oca, ostaje sa bratom na ulici. Njihova jedina ljubav jeste partizan. Svaki dan im je prolazio bolno, dok im majka koja je navodno umrla došla i spasila ih iz opasne krize. Ariel postaje p...
