30. deo

1.5K 54 0
                                    

*Nakon škole*

Ulazim u sobu, stavljajući ranac na stolicu. Iz ormara izvučem pridzamu, te istu obučem. Legnem na krevet i čujem otvaranje vrata.

"Mama, zauzeta sam" kažem, ali na vrata je ušao Chris.

"Šta ćeš ti ovde?" upitam ga srećno.

"Domaći srce" kaže.

"Kakav bre domaći?"

"Pa nikakav"

"Da li si ti to upravo slagao moju majku?" nasmejem se.

"Možda.."

Ustanem iz kreveta i zaključam vrata. Skočim na Chrisa, onako sve sa naočarama. Uhvati me za struk i pribije me uz sebe. Legnuvši na nega, krenem da se igram sa njegovom rasčupanom crnom kosom. Svaki trenutak sa njim bi mi bio prelep i totalno bih zaboravila na sve.

Prošlo je možda sat vremena od kako je Chris došao. Ležajući na njemu sam zaspala.
Budi me jako lupanje na vrata. Uplašeno ustanem i glavom udarim o plafon.

"Ariel! Otvori mi vrata ili ću ih razvaliti!" razdrala se majka.

"Evo evo" ustanem, te Chris izadje na terasu i popne se na krov.

Otvorim vrata, te nervozno udje u sobu.
Uspavano sednem na krevet. Odjednom, majka mi pridje i uhvati me za vrat. Počne jako da me stiska tako da ostanem bez vazduha. Nikad se nisam nadala da će ovo uraditi.

Krenem u suzama da je udaram po rukama i nogama da je šutiram. Jedva disajući, Chris udje u sobu. Šokirano joj pridje i gurne je, našta padne i udari glavom o ćošak stola. Brzo ustanem i snažno, takodje i uplakano ga zagrlim.

"Smiri se, molim te. Bezbedna si sa mnom" rekao je ljubeći me u glavu.

"Kako Chris. Samo što me nije ugušila" kažem, te krenem još više da plačem.

"Morate, Nick i ti da odete odavde" kaže.

"Ne znam da li će mi Nick verovati. Previše je vezan za nju"

"Rešićemo to, valjda"

Samo moj idiot (Završena)Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang