Samo moj idiot (Završena)

22. deo

*2 dana kasnije*

Ulazim u školu i prilazim svom ormariću. Otvaram isti i ostavljam ranac. Uzmem samo svesku i olovku i zatvorim ormarić. Udjem u učionicu i sednem do Ive.
Iva je devojka s akojom se družim, dok nema Sofie. Posebna je, nije kao ostale. Sve se promenilo od kako sam se prebacila u drugu školu. Što dalje od onih idiota.
Prateći čas iz dzepa mi zavibrira telefon. Polako ga uzmem i uključim. Opet Sofia. Poslala mi je poruku? Kažem u sebi zbunjeno, jer Sofia ne šalje SMS poruke.

*Moraš posle doći ovamo, kupiću ti opravdanje, molim te*

Pročitam poruku i nasmijem se. Ovo se neće dogoditi.

*Ne Sofia, zaboravi*

*Aaa, molim te*

*Chris je tamo, ne želim da ga vidim*

*Nijee, nije danas došao u školu*

*Odkud ti znaš*

*Rekli su mi*

*A Nemanja?*

*Nemam pojma, samo dodji*

*Dobro, dobro*

Završim dopisivanje sa Sofiom, te sekund kasnije zvoni za kraj časa. Izadjem iz učionice, te uzmem ranac i izadjem iz škole. Polako krenem prema Sofii, koja se nalazila u školi. Nije bilo daleko svom srećom, te sam brzo stigla. Sofia me je nestrpljivo čekala na ulazu u školu.

"Hajde, požurii" rekla je.

"Šta je to toliko hitno?!" upitam, tražeći odgovor.

"Utakmica, srećo" kaže.

"Da li si ti normalna?!"

"Ćuti, tu i budi mi zahvalna" kaže i povuče me za ruku.

Izadjemo na teren i nažalost jedan od većih idiota me primeti.

"Oooo, Ariel! Kako je" stavi ruke na kukove, te podigne glavu.

Samo mu pokažem srednji prst i sednem sa sofiom na tribine. Sofia je bila nešto previše uzbudjena. Pogledam je, a ona pogledom luta preko celog terena.

"Koga tražiš?" upitam je sa osmehom.

"Nikog?!"

"Mene ne možeš slagati" rekla sam.

"Dobro, dobro... Ima jedan novi dečko. Skoro je došao. Nemam pojma kako se zove, ali je prelep" rekla je uzimajući telefon.

"Pa dobro" kažem i skinem ranac sa ledja.

Otvorim isti, no uzmem knjigu i naočare. Stavim ispred sebe i zatvorim ranac. Sofia me je šokirano gledala i posmatrala šta radim.