74. deo

1K 36 0
                                    

Morala sam otići po pomoć. Telefon je bio prazan. Izadjem iz stana i šepajući krenem prema firmi, koja nije baš blizu. Hodajući ulicom okrenem se da vidim šta se dešava i primetim upaljeno svetlo. Neko se osvestio. Polu uplakano krenem u bolovima da trčim. Trčanje mi je zadavalo još veće bolove, ali to mi je bio jedini način da im pobegnem.

Nakon nekog vremena sednem na trotoar da odmorim. Nisam trebala da stajem, ali me je previše bolelo. Moram biti jaka. Pridržim se za ogradu i nastavim da hodam.
Nakon 45 minuta težeg petanja, nadjem se ispred firme. Okrenem glavu i primetim lika, kako se držajući za glavu besno pokreće. Vratim pogled napred i krenem da trčim, iako to nije bilo trčanje. Morala sam brže i jače da trčim. Moram da živim. Drala sam se u sebi, dok nisam došla do ulaza. Opet okrenem pogled i vidim da prelazi ulicu. Brzo udjem i nadjem se u potpunom mraku. Opet potrčim i krenem da se penjem uz stepenice. Pogledam i vidim da sa osmehom na licu ulazi u firmu.
Krenem da plačrm, jer ne mogu više ni korak da napravim. Još samo jedan sprat. Ubrzam korak i dodjem na Chris-ov sprat. Mogla sam čuti njegovo trčanje. Počnem da plačem isto tako i da trčim. Samo jedan korak me je delio od sigurne smrti. Naglo uhvatim kvaku i otvorim vrata. Unutra se nalazio Chris, koji je gledao u telefon. Pogledam u njega i krenem nenormalno da plačem. Brzo stanem iza njega, te čovek sa maskom udje.

"Chris.... Pazi se" kažem bez daha.

"Sedi tu" vikne.

Sednem na pod i naslonim glavu na nešto. Pomaknula sam glavu u stranu i primetila sam Chris-a kako se udara sa tim čovekom. Samo sekund posle ga gurne, na šta padne i udari glavu u policu. Još jednom pogledam u Chris-a i nasmešim se, što je primetio i brzo mi prišao.

Samo moj idiot (Završena)Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang