Samo moj idiot (Završena)

86. deo

Prolazeći pored kafeterije, mogla sam začuti tihi razgovor izmedju jednih devojki, koje su sedele za šankom i pile kafu.

"Nije ovde ni mesec dana, a već ga je zavela" rekla je jedna veoma tiho.

"Bukvalno, ja sam ovde malo više od godinu dana i nije me ni primetio" dodala je druga.

"Duplo si lepša od nje" kaže.

"Izvini?" već iznervirano pridjem.

"Izvoli"

"Ako ti nešto smeta kod mene, mogla si da mi pridješ, a ne ovako" kažem.

"Am, izvini ko si ti?" kaže ironično.

"Izvini, ko si ti zapravo?" uzvratim.

"Ti si fuksa koja je zavela šefa posle 7 dana, šta smo očekivali" prevrne očima i uzme gutalj kafe.

"Dobar dan dame" rekao je Chris, prišavši mi sa ledja.

"Dobar dan šefe" rekla je nekako umiljato.

"Čuo sam vaš razgovor i mogu nešto da vam kažem" uzme mi pramen kose i krene da ga vrti oko kose.

"Izvolite, slobodno"

"Nije njen problem što sam ja zaboravio da vi uopšte radite ovde i što vas nisam ranije primetio i pružio vam pažnju. Kao prvo da se razumemo, to što je Ariel došla pre 10 dana i svaki dan vam je u ustima, jer je uz mene je moj problem, ja sam to želeo. Problem? Aj gubite se odavde da vas više nisam video" rekao je ozbiljno, ali sa blagim osmehom.

"Hvala, nisi trebao" kažem tiho.

"Niko ne sme da dira moju grobarku" šapne mi.

"Jako smešno" pomerim se i krenem u kancelariju.

"Idem ja do oca, budi u kancelariji" kaže.

"Hoću"

Udjem u kancelariju i uzmem papire, koje su mi doneli. Bila je prevelika gomila, što je značilo da ću ostati duže na pislu što mi je zadavalo još veću muku. Ono što bi me u ovom trenutku opustilo, jeste njegov zagrljaj i ništa drugo, ali ne želim da to bude u firmi.