Sedim napolju na klupi i nestrpljivo čekam Chrisa da dodje, jer je otišao do prodavnice, koja nažalost nije toliko blizu. Mrak je već pao, a ja već umrzlo čekam Chrisa da se vrati. Čekajući ga, primetila sam kako mi prilaze njegovi drugovi.
Podignem noge na klupu, te ih zagrlim rukama. Previše je hladno, a izašla sam bez jakne, misleći da je toplo. Prišli su mi, te seli do mene na klupu.
"Šta ćeš ti ovde?" upita me jedan lik.
"Čekam Chrisa da dodje"
"Aha. A gde je otišao?" kaže.
"Otišao je do prodavnice" kažem tiho.
"Kapiram. Ne bih ništa lično da te uvredim, ali on je otišao kod bivše" kaže sa srećom u glasu, izgledao je kao da ima neku nameru.
"Nemoguće. Chris to nikad ne bi uradio!" razderem se i nervozno ustanem sa klupe.
"Stani, pozvaću ga" uzme telefon i pozove ga.
"Lažeš me idiote! On... On me nikad ne bi ostavio u parku" kažem sa velikim suzama u očima.
"Ali jeste, Ariel" odgovori.
Okrenem se i krenem da trčim kao muva bez glave. Uplakano trčajući udarim u nekog. Uhvatim se za glavu i slučajno padnem na beton.
"Jesi dobro?" upita me nepoznat muški glas.
"Da, da" kažem brzo i obrišem suze.
"Zašto plačeš?" upita me.
Podignem glavu i primetim da i on plače.
"Zašto ti plačeš?" kažem zbunjeno.
"Ma nebitno" obriše suze.
"Hoćeš da sednemo tamo, možda mogu da ti pomognem?" upitam ga, te klimne glavom u potvrdnom smislu.
"Kako se zoveš?" upitam ga sa malim osmehom na licu.
"Ivan" doda, te me upita isto.
"Ariel" klimnem glavom i predjemo na priču.
KAMU SEDANG MEMBACA
Samo moj idiot (Završena)
RomansaAriel je povučena i siromašna devojka. Jako mučena od strane oca, ostaje sa bratom na ulici. Njihova jedina ljubav jeste partizan. Svaki dan im je prolazio bolno, dok im majka koja je navodno umrla došla i spasila ih iz opasne krize. Ariel postaje p...
